{"applied_filters":{"lang":"","page":1,"per_page":20,"search":"","source":"slobodnaevropa_org_rss","topic":"","type":""},"available_filters":{"source_choices":[{"label":"All sources","value":""},{"label":"Current Time","value":"currenttime_tv_direct"},{"label":"Current Time","value":"currenttime_tv_rss"},{"label":"Da Azadi Radio","value":"da_azadiradio_com_rss"},{"label":"Darivoa","value":"darivoa_com_rss"},{"label":"Dengeamerika","value":"dengeamerika_com_direct"},{"label":"Dengeamerika","value":"dengeamerika_com_rss"},{"label":"Dengiamerika","value":"dengiamerika_com_direct"},{"label":"Dengiamerika","value":"dengiamerika_com_rss"},{"label":"Editorials VOA","value":"editorials_voa_gov_rss"},{"label":"Ir VOA News","value":"ir_voanews_com_rss"},{"label":"Mashaalradio","value":"mashaalradio_com_direct"},{"label":"Moldova Europalibera","value":"moldova_europalibera_org_direct"},{"label":"Moldova Europalibera","value":"moldova_europalibera_org_rss"},{"label":"Pa Azadi Radio","value":"pa_azadiradio_com_rss"},{"label":"Pashtovoa","value":"pashtovoa_com_rss"},{"label":"Radio Farda","value":"radiofarda_com_rss"},{"label":"Radiosvoboda","value":"radiosvoboda_org_rss"},{"label":"Radiotavisupleba","value":"radiotavisupleba_ge_direct"},{"label":"Radiotavisupleba","value":"radiotavisupleba_ge_rss"},{"label":"Radiotelevisionmarti","value":"radiotelevisionmarti_com_direct"},{"label":"Radiotelevisionmarti","value":"radiotelevisionmarti_com_rss"},{"label":"RFA Burmese","value":"rfa_burmese_rss"},{"label":"RFA Cantonese","value":"rfa_cantonese_rss"},{"label":"RFA English RSS","value":"rfa_english_rss"},{"label":"RFA English Video","value":"rfa_english_video_scrape"},{"label":"RFA Khmer","value":"rfa_khmer_rss"},{"label":"RFA Korean","value":"rfa_korean_rss"},{"label":"RFA Lao","value":"rfa_lao_rss"},{"label":"RFA Mandarin","value":"rfa_mandarin_rss"},{"label":"RFA Tibetan","value":"rfa_tibetan_rss"},{"label":"RFA Uyghur","value":"rfa_uyghur_rss"},{"label":"RFA Uyghur Video Scrape","value":"rfa_uyghur_video_scrape"},{"label":"RFA Vietnamese","value":"rfa_vietnamese_rss"},{"label":"RFA Vietnamese Video Scrape","value":"rfa_vietnamese_video_scrape"},{"label":"RFE/RL Direct","value":"rferl_direct"},{"label":"RFE/RL","value":"rferl_org_rss"},{"label":"Slobodnaevropa","value":"slobodnaevropa_org_direct"},{"label":"Slobodnaevropa","value":"slobodnaevropa_org_rss"},{"label":"Svoboda","value":"svoboda_org_direct"},{"label":"Svoboda","value":"svoboda_org_rss"},{"label":"VOA Chinese Direct","value":"voa_chinese_direct"},{"label":"VOA Chinese RSS","value":"voa_chinese_rss"},{"label":"VOA Dari Direct","value":"voa_dari_direct"},{"label":"VOA Korea Direct","value":"voa_korea_direct"},{"label":"VOA Pashto Direct","value":"voa_pashto_direct"},{"label":"VOA Persian Direct","value":"voa_persian_direct"},{"label":"Voakorea","value":"voakorea_com_rss"}],"sources":["currenttime_tv_direct","currenttime_tv_rss","da_azadiradio_com_rss","darivoa_com_rss","dengeamerika_com_direct","dengeamerika_com_rss","dengiamerika_com_direct","dengiamerika_com_rss","editorials_voa_gov_rss","ir_voanews_com_rss","mashaalradio_com_direct","moldova_europalibera_org_direct","moldova_europalibera_org_rss","pa_azadiradio_com_rss","pashtovoa_com_rss","radiofarda_com_rss","radiosvoboda_org_rss","radiotavisupleba_ge_direct","radiotavisupleba_ge_rss","radiotelevisionmarti_com_direct","radiotelevisionmarti_com_rss","rfa_burmese_rss","rfa_cantonese_rss","rfa_english_rss","rfa_english_video_scrape","rfa_khmer_rss","rfa_korean_rss","rfa_lao_rss","rfa_mandarin_rss","rfa_tibetan_rss","rfa_uyghur_rss","rfa_uyghur_video_scrape","rfa_vietnamese_rss","rfa_vietnamese_video_scrape","rferl_direct","rferl_org_rss","slobodnaevropa_org_direct","slobodnaevropa_org_rss","svoboda_org_direct","svoboda_org_rss","voa_chinese_direct","voa_chinese_rss","voa_dari_direct","voa_korea_direct","voa_pashto_direct","voa_persian_direct","voakorea_com_rss"],"topics":["Afghanistan","Barrio Adentro","Bernamey\u00ean radyoy\u00ea y\u00ean rojane","B\u00ecnh lu\u1eadn","China","Chuy\u00ean m\u1ee5c","Cuba al D\u00eda","De cara al sol","Hablando claro","Iran","Iz RSE sveta","Izme\u0111u redova","Korea","La libertad es una librer\u00eda","Lawton Libre","Liberaci\u00f3n","Mozaik \u017eivota","Myanmar","N\u00fb\u00e7ey\u00ean C\u00eehan\u00ea 1","N\u00fb\u00e7ey\u00ean C\u00eehan\u00ea 2","Pacific","Pe Agend\u0103","Pe Agend\u0103 cu Cristina Popu\u0219oi","Perspektiva","Radyo","South China Sea","Srbija","Taller de prensa","Th\u1eddi S\u1ef1","Tibet","Trong n\u01b0\u1edbc","Ukraine","Uvid","Uyghur","VOA \ud55c\uad6d\uc5b4 \ubcf4\uc774\ub294 \ub77c\ub514\uc624","VOA\u4eca\u65e5\u7126\u70b9","Video","Videos","V\u00eedyo Galer\u00ee","Zaviri ispod povr\u0161ine","\u0410\u0440\u0445\u0435\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u044f","\u0411\u0430\u043b\u0442\u0438\u044f","\u0412\u0440\u0435\u043c\u044f \u0421\u0432\u043e\u0431\u043e\u0434\u044b","\u0413\u0440\u0430\u043d\u0438 \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435\u043d\u0438","\u0418\u043d\u0442\u0435\u0440\u0432\u044c\u044e","\u041a\u0430\u0434\u0440\u044b \u0434\u043d\u044f","\u041b\u0438\u0446\u043e\u043c \u043a \u0441\u043e\u0431\u044b\u0442\u0438\u044e","\u041c\u0443\u0437\u044b\u043a\u0430 \u043d\u0430 \u0421\u0432\u043e\u0431\u043e\u0434\u0435.\u0410\u0440\u0445\u0438\u0432","\u0420\u0435\u043f\u043e\u0440\u0442\u0430\u0436","\u0421\u043c\u043e\u0442\u0440\u0438 \u0432 \u043e\u0431\u0430","\u0421\u043f\u0435\u0446\u0438\u0430\u043b\u044c\u043d\u0430\u044f \u043f\u0440\u043e\u0433\u0440\u0430\u043c\u043c\u0430","\u0426\u0438\u0442\u0430\u0442\u044b \u0421\u0432\u043e\u0431\u043e\u0434\u044b","\u0427\u0435\u043b\u043e\u0432\u0435\u043a \u0438\u043c\u0435\u0435\u0442 \u043f\u0440\u0430\u0432\u043e. \u041f\u043e\u0434\u043a\u0430\u0441\u0442","\u0622\u062e\u0631\u06cc\u0646 \u0648\u06cc\u062f\u06cc\u0648\u0647\u0627","\u0627\u0645\u0631\u06cc\u06a9\u0627 \u063a\u0696 \u067e\u069a\u062a\u0648","\u0628\u06d5\u0631\u0646\u0627\u0645\u06d5\u06a9\u0627\u0646\u06cc \u0695\u06c6\u0698\u0627\u0646\u06d5\u06cc \u0695\u0627\u062f\u06cc\u06c6","\u062e\u0628\u0631\u06d0 \u0627\u0648 \u0633\u0646\u062f\u0631\u06d0","\u062f\u0631\u06d0\u06cc\u0645\u0647 \u0645\u0627\u0633\u067e\u069a\u06cc\u0646\u06cd \u062e\u067e\u0631\u0648\u0646\u0647","\u062f\u0648\u06cc\u0645\u0647 \u062e\u0628\u0631\u064a \u06ab\u0693\u06cd","\u062f\u0648\u06cc\u0645\u0647 \u0645\u0627\u0633\u067e\u069a\u06cc\u0646\u06cd \u06ab\u0693\u06cd","\u0633\u0644\u0627\u0645 \u067e\u069a\u062a\u0648\u0646\u062e\u0648\u0627","\u0633\u0647\u0627\u0631\u0646\u06cd \u062e\u067e\u0631\u0648\u0646\u0647","\u0633\u0649\u0646","\u0635\u062f\u0627\u06cc \u0627\u0645\u0631\u06cc\u06a9\u0627 \u062f\u0631\u06cc","\u0642\u0649\u0633\u0642\u0627 \u062e\u06d5\u06cb\u06d5\u0631\u0644\u06d5\u0631","\u0644\u0648\u0645\u0693\u06cd \u062e\u0628\u0631\u064a \u06ab\u0693\u06cd","\u0644\u0648\u0645\u0693\u06cd \u0645\u0627\u0633\u067e\u069a\u06cc\u0646\u06cd \u062e\u067e\u0631\u0648\u0646\u0647","\u0645\u0627\u069a\u0627\u0645\u0646\u06cd \u062e\u067e\u0631\u0648\u0646\u0647","\u0647\u06d5\u0631\u06ce\u0645\u06d5 \u06a9\u0648\u0631\u062f\u06cc\u0640\u06cc\u06d5\u06a9\u0627\u0646","\u0647\u06d5\u0648\u0627\u06b5\u06d5 \u062c\u06cc\u0647\u0627\u0646\u06cc\u06cc\u06d5\u06a9\u0627\u06461","\u0647\u06d5\u0648\u0627\u06b5\u06d5 \u062c\u06cc\u0647\u0627\u0646\u06cc\u06cc\u06d5\u06a9\u0627\u06462","\u0648\u06cc\u062f\u06cc\u0648","\u06a4\u06cc\u062f\u06cc\u06c6","\u0e82\u0ec8\u0eb2\u0ea7\u0ec1\u0ea5\u0eb0\u0ea5\u0eb2\u0e8d\u0e87\u0eb2\u0e99","\u0f38\u0f42\u0f7c\u0f44\u0f0b\u0f66\u0f0b\u0f58\u0f46\u0f7c\u0f42","\u0f56\u0f59\u0f53\u0f0b\u0f56\u0fb1\u0f7c\u0f63\u0f0d","\u0f56\u0f7c\u0f51\u0f0d","\u0f60\u0f5b\u0f58\u0f0b\u0f42\u0fb3\u0f72\u0f44\u0f0c\u0f0d","\u0f66\u0fa4\u0fb1\u0f72\u0f0b\u0f5a\u0f7c\u0f42\u0f66\u0f0d","\u101e\u1010\u1004\u103a\u1038\u1019\u103b\u102c\u1038","\u10d5\u10d8\u10d3\u10d4\u10dd","\u1785\u17d2\u1794\u17b6\u1794\u17cb","\u1793\u1799\u17c4\u1794\u17b6\u1799","\u1794\u179a\u17b7\u179f\u17d2\u1790\u17b6\u1793","\u179a\u17bc\u1794\u1797\u17b6\u1796","\u179f\u1784\u17d2\u1782\u1798","\u179f\u17b7\u1791\u17d2\u1792\u17b7\u200b\u1798\u1793\u17bb\u179f\u17d2\u179f","\u4e9e\u6d32","\u4eba\u6743\u6cd5\u6cbb","\u53f8\u6cd5","\u5916\u4ea4","\u5c08\u984c","\u653f\u6cbb","\u65b0\u805e","\u65b0\u95fb\u5feb\u8baf","\u6bcf\u65e5\u89c6\u9891\u65b0\u95fb","\u6e2f\u6fb3\u53f0","\u6fa4\u8ad6\u56db\u65b9","\u793e\u4f1a","\u7f8e\u56fd\u4e4b\u97f3\u4e13\u8bbf"],"types":[["","All types"],["article","Articles"],["audio","Audio"],["image","Images"],["video","Videos"],["media","Media"]]},"has_next":false,"has_prev":false,"items":[{"author":"Meliha Ke\u0161mer","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/bb6b91cf-0551-4b76-82e6-08ddfa912cba_w1600_r1_n_s.jpg"],"embed_url":null,"id":760,"image_url":"https://gdb.rferl.org/bb6b91cf-0551-4b76-82e6-08ddfa912cba_w1600_r1_n_s.jpg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Meliha Ke\u0161mer","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-23T14:49:40","published_at_display":"23 Jul 2026, 14:49 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Informacije o ratovanju na strani Rusije u Ukrajini, a onda hap\u0161enje zbog droge i oru\u017eja, kao i zbog prijetnji ubistvom povezuju slu\u010daj Danijela Gruba\u010da iz Kne\u017eeva, kod Banje Luke. Nakon \u0161to je uhap\u0161en 21. jula u Kne\u017eevu, zbog prijetnji, droge i oru\u017eja, Okru\u017eno tu\u017eila\u0161tvo iz Banje Luke zatra\u017eilo je pritvor, o kojem \u0107e odlu\u010diti Osnovni sud u Kotor-Varo\u0161i. Ono \u0161to nije poznato jeste da li \u0107e Tu\u017eiteljstvo BiH dalje postupati u predmetu koji se odnosio na Gruba\u010dev odlazak na ukrajinsko rati\u0161te, o \u010demu je Radio Slobodna Evropa (RSE) pisao tokom 2025. Pridru\u017eivanje stranim vojnim formacijama krivi\u010dno je djelo prema zakonima BiH. \u010citajte: Zbog sumnje na drogu i oru\u017eje, u BiH uhap\u0161ena osoba koja je za Rusiju ratovala u Ukrajini Tu\u017eiteljstvo BiH imalo predmet zbog ratovanja u Ukrajini Iako je, prema nezvani\u010dnim saznanjima RSE, Tu\u017eiteljstvo BiH ranije imalo informacije koji se odnose na njegov odlazak na ukrajinsko rati\u0161te, nije poznato da li je to dovelo do istrage ili drugih procesnih radnji. Je li predmet koji se odnosio na Gruba\u010da jo\u0161 aktivan, je li ikada prerastao u istragu i ho\u0107e li njegovo novo hap\u0161enje utjecati na dalje postupanje, Tu\u017eiteljstvo BiH nije odgovorilo na upit RSE. O Gruba\u010devom pridru\u017eivanju stranim vojnim formacijama nije odgovorila ni Dr\u017eavna agencija za istrage i za\u0161titu (SIPA). RSE je ranije, pozivaju\u0107i se na slu\u017ebene podatke ukrajinskog projekta \"\u017delim \u017eivjeti\", koji djeluje uz podr\u0161ku Ministarstva odbrane Ukrajine, objavio da se Gruba\u010d nalazi me\u0111u 20-ak osoba porijeklom iz BiH koje su se borile ili se bore u redovima ruske vojske u ratu protiv Ukrajine. U toj evidenciji vodi se pod \u010dinom mla\u0111eg narednika u ruskoj vojsci. Prema ranijim saznanjima RSE potvr\u0111enim iz obavje\u0161tajnih izvora u Bosni i Hercegovini, Gruba\u010d se pridru\u017eio ruskim snagama nakon po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu. Za\u0161to je uhap\u0161en Gruba\u010d? Nije poznato kada je Gruba\u010d do\u0161ao u BiH. Policija iz Republike Srpske uhapsila ga je nakon \u0161to je 21. jula u selu Imljani kod Kne\u017eeva pi\u0161toljem prijetio svom stricu da \u0107e ga ubiti, navedeno je iz Okru\u017enog tu\u017eila\u0161tva Banje Luke. Nakon prijave, uslijedio je policijski uvi\u0111aj i pretres njegovog imanja, pri \u010demu je prona\u0111eno 177 saksija sa zasa\u0111enom marihuanom. Policija je saop\u0107ila da su prona\u0111eni i automatska pu\u0161ka, pi\u0161tolj, 182 komada municije te zemlji\u0161te pripremljeno za daljnji uzgoj kanabisa. S Gruba\u010dem su bila uhap\u0161ena i tri dr\u017eavljanina Srbije zbog sumnje na neovla\u0161tenu proizvodnju i promet opojnih droga. Oni su saslu\u0161ani kao svjedoci i pu\u0161teni na slobodu, potvr\u0111eno je za RSE. Okru\u017eno tu\u017eila\u0161tvo u Banjoj Luci zatra\u017eilo je pritvor za Gruba\u010da zbog \"postojanja bojazni da \u0107e osumnji\u010deni ponoviti krivi\u010dno djelo\", saop\u0107eno je iz ove institucije. Koliko zabrinjavaju podaci o vezama ratnog iskustva i kriminalnog miljea? Iako jo\u0161 nema zvani\u010dnih potvrda o mogu\u0107nosti procesuiranja Gruba\u010da i zbog ratovanja u Ukrajini, sigurnosni analiti\u010dar Safet Mu\u0161i\u0107 ka\u017ee za RSE da posebno zabrinjava \u010dinjenica da se kod dijela tih osoba prepli\u0107u ratno iskustvo i veze s kriminalnim miljeom. \"Ve\u0107ina njih dolazi iz kriminalnog miljea. Dio njih je i ranije u\u010destvovao u ratovima u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu, ali je istovremeno bio direktno ili indirektno povezan s kriminalnim strukturama u BiH i regionu\", ka\u017ee Mu\u0161i\u0107. On smatra da slu\u010dajevi poput Gruba\u010devog predstavljaju obrazac koji bi morao biti pod posebnom pa\u017enjom sigurnosnih agencija. \"Kada se u jednom slu\u010daju preklapaju u\u010de\u0161\u0107e na stranom rati\u0161tu, posjedovanje oru\u017eja, nasilno pona\u0161anje i mogu\u0107a povezanost s kriminalnim grupama, to bi za sigurnosne slu\u017ebe trebalo predstavljati poseban rizik i prioritet u radu\", ocjenjuje Mu\u0161i\u0107. Dodaje da evropske sigurnosne slu\u017ebe ve\u0107 godinama prate povratnike sa stranih rati\u0161ta upravo zbog njihove potencijalne povezanosti s krijum\u010darenjem oru\u017eja, organiziranim kriminalom i drugim oblicima nasilja. \"Posebno ih interesuje borbena obuka koju su ta lica pro\u0161la na rati\u0161tima, njihove veze s transnacionalnim organizovanim kriminalom, krijum\u010darenjem oru\u017eja i eksploziva, ali i mogu\u0107nost njihovog uklju\u010divanja u druge sukobe\", ka\u017ee Mu\u0161i\u0107. Isti\u010de da je dodatni problem \u010dinjenica da je sigurnosni sistem u BiH fragmentiran i da je u dosada\u0161njim slu\u010dajevima \u010desto nedostajalo koordinacije me\u0111u institucijama. \"Imamo vi\u0161e agencija koje dijele nadle\u017enosti, a u dosta slu\u010dajeva nedostajalo je saradnje me\u0111u njima, kao i preventivnog i operativnog rada. Zbog toga smo svjedo\u010dili i odre\u0111enim propustima kada je rije\u010d o ulasku i kretanju takvih osoba\", navodi Mu\u0161i\u0107. RSE je ranije pisao o dva bh. dr\u017eavljana koji su se pridru\u017eili ruskoj vojsci, a koji su ranije imali probleme sa zakonom u BiH. Rije\u010d je o Aleksandru Velimirovi\u0107u, koji je ranije bio hap\u0161en i osu\u0111en zbog otmice, kao i An\u0111elku Mili\u0107evi\u0107u , koji je u BiH izbjegao pravomo\u0107nu skoro petogodi\u0161nju kaznu zatvora zbog droge. \u010citajte: Triput uhap\u0161en, dr\u017eavljanin BiH promijenio ime i ratuje za Rusiju Srbin iz Bosne regrutira pla\u0107enike za rat protiv Ukrajine i prijeti 'dolaskom na Kosovo' Bjegunac s potjernice iz BiH u redovima ruske armije Problemi pri procesuiranju u BiH Prema podacima do kojih je RSE do\u0161ao, od po\u010detka ruske invazije u Ukrajini, vi\u0161e od 20 osoba s bh. dr\u017eavljanstvom se pridru\u017eilo ruskoj vojsci. Neki od njih su dobili i ruska dr\u017eavljanstva, \u0161to predstavlja pote\u0161ko\u0107u pri procesuiranju u BiH jer Krivi\u010dni zakon ne predvi\u0111a procesuiranje osoba koje su na zakonit na\u010din dobila dr\u017eavljanstvo neke druge zemlje, a potom se pridru\u017eili vojsci. Osim Gavrila Stevi\u0107a, koji je pravomo\u0107no oslobo\u0111en optu\u017ebi da je ratovao u Ukrajini 2015. godine, dr\u017eavno pravosu\u0111e bavilo se i slu\u010dajem Darija Risti\u0107a. Sud BiH odbio je optu\u017enicu protiv Risti\u0107a jer je uz potpisivanje ugovora s vojskom dobio i rusko dr\u017eavljanstvo, \u010dime je izbjegao su\u0111enje u BiH, gdje se samovoljno vratio nakon ranjavanja i bio spreman priznati krivicu. \u010citajte: Nova imena iz BiH u ruskoj vojsci, dok pravosu\u0111e tvrdi da postoje prepreke u procesuiranju Mogu li ruski dobrovoljci ostati bez dr\u017eavljanstva BiH? Tu\u017eiteljstvo BiH najavilo je mogu\u0107nost promjene zakona s ciljem da se sprije\u010de odlasci na strana rati\u0161ta, rekao je glavni tu\u017eitelj Milanko Kajgani\u0107, ali pravni stru\u010dnjaci su za RSE su pojasnili da bi taj proces mogao biti kompliciran i dugotrajan. Zakoni u BiH, osim zatvorskih kazni, predvi\u0111aju i mogu\u0107nost oduzimanja dr\u017eavljanstva osobama koje dobrovoljno slu\u017ee u stranim vojnim snagama, ali ta mjera do sada nije primijenjena. \u010citajte: Mogu li ruski dobrovoljci ostati bez dr\u017eavljanstva BiH?","title":"U ratu na strani Rusije, u BiH sumnje na kriminal: \u0160ta otkriva hap\u0161enje Danijela Gruba\u010da?","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/danijel-grubac-hapsenje-ratiste-rusija-ukrajina-droga/33810683.html","video_url":null},{"author":"D\u017eenana Karabegovi\u0107, Milorad Milojevi\u0107","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/dd826493-d822-40bf-ad0a-f17c8eb7fe84_cx0_cy9_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"embed_url":null,"id":761,"image_url":"https://gdb.rferl.org/dd826493-d822-40bf-ad0a-f17c8eb7fe84_cx0_cy9_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"D\u017eenana Karabegovi\u0107, Milorad Milojevi\u0107","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-23T13:40:39","published_at_display":"23 Jul 2026, 13:40 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Milionska dijaspora, a desetine hiljada bira\u010da. To je slika ovogodi\u0161njeg odziva bh. dr\u017eavljana iz inostranstva za glasanje na op\u0161tim izborima u oktobru ove godine. Za glasanje iz inostranstva se prijavilo njih oko 60.000, \u0161to je 10.000 manje u odnosu na \u010detiri godine ranije. Za\u0161to sve manje bh. dr\u017eavljana koristi pravo glasa? Sagovornici Radija Slobodna Evropa koji godinama \u017eive u inostranstvu kao glavne razloge za neprijavljivanje navode gubitak interesa za politi\u010dka de\u0161avanja u Bosni i Hercegovini, razo\u010daranje doma\u0107om politikom, ali i nedovoljnu informisanost o samom procesu registracije. Me\u0111u njima je i Katarina koja u Njema\u010dkoj \u017eivi 10 godina. Ka\u017ee kako ne zna da su izbori u Bosni i Hercegovini zakazani za oktobar. \"Ja sam i 'napustila' BiH zbog politike. \u010cula sam od Bosanaca da ih, uglavnom politi\u010dke partije kontaktiraju u vezi prijavljivanja za glasanje\", isti\u010de ona. Upravo je iz Njema\u010dke, u kojoj \u017eivi najve\u0107i broj bh. dr\u017eavljana u dijaspori, do isteka roka za registraciju 21. jula stiglo najvi\u0161e prijava \u2013 oko 11.000. To predstavlja, prema procjenama, oko 4,4 posto onih koji u toj zemlji imaju paso\u0161 Bosne i Hercegovine. Nakon Njema\u010dke, slijede Hrvatska sa 6.360 prijava, Austrija sa 4.956, Srbija sa 2.425, \u0160vedska sa 2.419 i \u0160vicarska sa 2.068 prijavljenih bira\u010da. Najmanje bh. dr\u017eavljana za glasanje se prijavilo u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i Australiji - izme\u0111u 150 i 300. Zvani\u010dan podatak o tome koliko dr\u017eavljana Bosne i Hercegovine sa pravom glasa \u017eivi u inostranstvu ne postoji. Prema procjenama Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice, izvan zemlje \u017eivi oko 2,2 miliona osoba porijeklom iz BiH. \u0160ta ka\u017eu bh. dr\u017eavljani koji \u017eive van BiH? Nina \u017eivi u \u0160vedskoj 30 godina i ka\u017ee da nije me\u0111u dr\u017eavljanima BiH koji su se prijavili za glasanje 4. oktobra. \"Nisam se registrovala za izbore, iskreno, ne znam za\u0161to, jednostavno nisam zainteresovana za politiku u BiH\", ka\u017ee ona. \u0160vedska je jedna od zemalja koja je omogu\u0107ila dvojno dr\u017eavljanstvo. Me\u0111u onima koji su to iskoristili je i Mirsad. No, pravo da glasa ove godine ne\u0107e iskoristiti. \"Nisam se prijavio za izbore, iskreno ne znam ni do kada je bio rok. O\u010digledno da sam zakasnio\", isti\u010de, dodaju\u0107i da u toj zemlji \u017eivi 30 godina. U Austriji i \u010ce\u0161koj zakon ne dozvoljava dvojno dr\u017eavljanstvo. No, kako ka\u017ee Sanela, koja u Be\u010du \u017eivi 27 godina, i da ima tu mogu\u0107nost, ne bi je iskoristila. \"S obzirom da ne pratim politiku i da \u017eivim van Bosne, smatram da nemam ni moralno ni bilo koje drugo pravo da 'krojim drugima kapu'\", ka\u017ee ova 51-godi\u0161njakinja. Za razliku od nje. Hadis bi to pravo, da mo\u017ee, iskoristio u \u010ce\u0161koj. \"Ja bih vrlo rado glasao u Bosni i Hercegovini, ali u \u010ce\u0161koj ne mogu imati dva dr\u017eavljanstva. Imam samo \u010de\u0161ko, pa sam se morao odre\u0107i bh. dr\u017eavljanstva\", ka\u017ee on. Proces registracije jednostavan, ali nema zainteresovanih Sam proces registracije za one koji \u017eive van BiH se odvija putem online platforme Centralne izborne komisije (CIK). U prijavi navode opciju glasanja- putem po\u0161te ili u ambasadama i konzulatima, gdje je predvi\u0111eno glasanje. \"Sada smo u fazi provjera provjera. Za oko 36 hiljada su izvr\u0161ene provjere i oni ispunjavaju uslove za glasanje iz inostranstva. \u0160to se ti\u010de animacije bira\u010dkog tijela, za to su zadu\u017eeni politi\u010dki subjekti institucije BiH\", ka\u017ee za Radio Slobodna Evropa \u010dlan CIK-a Ahmet \u0160anti\u0107. Ahmet \u0160anti\u0107: \"Za glasanje iz inostranstva se prijavilo oko 60.000 gra\u0111ana.\" Istovremeno, Vehid \u0160ehi\u0107, predstavnik organizacije \"Pod lupom\" koja nadgleda izbore, ka\u017ee za RSE kako smanjen broja registrovanih bira\u010da iz dijaspore za izbore u BiH mo\u017ee zna\u010diti samo dvije stvari - nezainteresovanost za politi\u010dku situaciju u Bosni i Hercegovini i razo\u010daranost akterima politi\u010dkog \u017eivota. \"Za to najve\u0107u odgovornost snosi vlast, odnosno politi\u010dke stranke koje \u010dine vlast u Bosni i Hercegovini. Treba uzeti u obzir i \u010dinjenicu da je pro\u0161lo trideset godina od zavr\u0161etka rata. Ljudi su se navikli na \u017eivot u drugim dr\u017eavama, njihova djeca su odrasla i, iako dolaze u Bosnu i Hercegovinu, svoju budu\u0107nost, uglavnom, ne vide ovdje zbog politi\u010dke, ekonomske i socijalne situacije. Mo\u017eda je i to jedan od razloga zbog kojih nemaju interes da u\u010destvuju na izborima\", ka\u017ee \u0160ehi\u0107. Ve\u0107a kontrola i br\u017ei rezultati: Za\u0161to bi oktobarski izbori u BiH mogli biti druk\u010diji od prethodnih? \u0160ta \u0107e se birati na izborima? Na izborima \u0107e 3,4 miliona osoba birati tri \u010dlana Predsjedni\u0161tva BiH, poslanike u Parlamentu BiH, Parlamemntu Federacije BiH i Skup\u0161tini Republike Srpske. Pored toga, bira\u010di u RS \u0107e birati predsjednika i dva potpredsjednika Republike Srpske, a u Federaciji BiH poslanike u 10 kantonalnih skup\u0161tina. Bitka za Predsjedni\u0161tvo BiH po\u010dela: Ko su kandidati koji tra\u017ee povjerenje bira\u010da? Novina na ovogodi\u0161njim op\u0161tim izborima bi trebala biti uvo\u0111enje biometrijske identifikacije bira\u010da, skeniranje glasa\u010dkih listi\u0107a i videonadzor na oko 5.000 bira\u010dkih mjesta, \u0161to bi trebalo omogu\u0107iti br\u017ei, efikasniji i pouzdaniji izborni proces. Za taj posao, vrijedan 38 miliona eura, na tenderu je izabrana ameri\u010dka kompanija Smartmatic. Video/ITV //www.slobodnaevropa.org Prema podacima Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine, za Op\u0161te izbore 2026. prijavljeno je 77 politi\u010dkih stranaka i \u010detiri nezavisna kandidata. Ovo \u0107e biti deseti op\u0161ti izbori u BiH od zavr\u0161etka rata 1995. godine.","title":"Milionska dijaspora, a sve manje bira\u010da: Za\u0161to bh. dr\u017eavljani u inostranstvu odustaju od glasanja?","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-izbori-dijaspora/33810664.html","video_url":null},{"author":"Predrag Zvijerac","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/7a8bd880-cd59-4eef-800c-08decad17715_cx0_cy43_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"embed_url":null,"id":762,"image_url":"https://gdb.rferl.org/7a8bd880-cd59-4eef-800c-08decad17715_cx0_cy43_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Predrag Zvijerac","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-23T11:56:23","published_at_display":"23 Jul 2026, 11:56 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Republika Srpska platila je iz bud\u017eeta \u010detiri miliona dolara lobistima u Washingtonu da zagovaraju nezavisnost tog entiteta od Bosne i Hercegovine, pokazuje baza ameri\u010dkog Ministarstva pravde koju je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Posljednji ugovor s izraelsko-kanadskom firmom Dickens & Madson samo je dio vi\u0161egodi\u0161nje lobisti\u010dke kampanje vlasti RS-a u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Za nju je od 2015. godine izdvojeno najmanje 8,3 miliona dolara, a ciljevi su, uz ostalo, bili i ukidanje ameri\u010dkih sankcija biv\u0161em entitetskom predsjedniku i premijeru Miloradu Dodiku i osporavanje legitimnosti visokog predstavnika Christiana Schmidta. Dodiku i saradnicima SAD su ukinule sancije 2025. godine, a Schmidt je podnio ostavku u maju ove godine. Vlasti ovog entiteta namijenile su dodatnih 54,9 miliona maraka (oko 28 miliona eura) za lobisti\u010dke aktivnosti rebalansom bud\u017eeta za 2025. godinu. Novac za lobiranje izglasala je vladaju\u0107a ve\u0107ina u Narodnoj skup\u0161tini RS-a predvo\u0111ena Dodikovim Savezom nezavisnih socijaldemokrata. Istovremeno su predstavnici dr\u017eavne vlasti u BiH od zavr\u0161etka rata 1995. samo jednom, pro\u0161le godine, na deset mjeseci anga\u017eirale sli\u010dnu firmu da zagovara za\u0161titu dr\u017eavnog integriteta. Biv\u0161i izraelski vojni obavje\u0161tajac Ari Ben-Menashe, osniva\u010d kompanije Dickens & Madson, odbio je odgovoriti na pitanja RSE o tome ostaje li nezavisnost Republike Srpske cilj njihovog anga\u017emana i na koji na\u010din planiraju zagovarati takvu politiku pred ameri\u010dkim i me\u0111unarodnim institucijama. \"Ne mo\u017eemo vam na to odgovoriti zbog zabrinutosti oko povjerljivosti ugovora \", rekao je Ben-Menashe u pisanom odgovoru za RSE. Na pitanja nisu odgovorili ni iz Vlade Republike Srpske, koja je u septembru 2025. godine potpisala ugovor Ben-Maneshom, niti iz Ministarstva vanjskih poslova BiH, koje je po\u010detkom 2025. kratkotrajno anga\u017eiralo lobiste da zagovaraju teritorijalnu cjelovitost BiH i interese suprotne onima za koje se zala\u017eu vlasti entiteta RS. Entiteti u BiH, prema Ustavu i zakonima u BiH nemaju pravo na odcjepljenje, uklju\u010duju\u0107i pravo na referendum o tom pitanju, iako su vlasti RS-a u pro\u0161losti takvu mogu\u0107nost najavljivale. Podsje\u0107amo Svi Dodikovi 'referendumi' Iz Republike Srpske tra\u017ee nemogu\u0107e otcjepljenje Ademovi\u0107: Entiteti u BiH ne mogu provesti 'mirno razdru\u017eivanje' S druge strane, SAD su na 30. godi\u0161njicu Daytonskog mirovnog sporazuma ponovile podr\u0161ku suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH te da su i dalje su \u010dvrsto posve\u0107ene pru\u017eanju podr\u0161ke stabilnosti i sigurnosti BiH i Zapadnog Balkana. Sporne odluke i referendumi Republike Srpske kroz godine Ko lobira za nezavisnu Republiku Srpsku? Vlada entiteta Republika Srpska anga\u017eirala je u posljednjih deset godina ukupno 15 ameri\u010dkih lobisti\u010dkih i advokatskih ku\u0107a, uklju\u010duju\u0107i i vlastito predstavni\u0161tvo registrirano za iste aktivnosti. Do kraja 2025. im je isplatila najmanje 8,3 miliona dolara, pokazuje javno dostupna FARA baza (Foreign Agents Registration Act) ameri\u010dkog ministarstva pravde. Sve lobisti\u010dke i advokatske ku\u0107e su povezane s republikanskim politi\u010dkim krugovima u Washingtonu. Isti\u010de se posljednji ugovor s firmom Dickens & Madson vrijedan \u010detiri miliona dolara potpisan 6. septembra 2025. godine koji jasno precizira da je \"nezavisnost Republike Srpske od Bosne i Hercegovine na\u0161 kona\u010dni cilj\". Lobiranje za secesiju nije zabranjeno ameri\u010dkim zakonima, a lobiste mogu anga\u017eirati svi, osim onih koji su pod sankcijama. Jedino pravilo je da to mora biti prijavljeno prema Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA) koji je donesen 1938. godine. On zahtijeva od pojedinaca i organizacija koje djeluju u ime stranih vlada, politi\u010dkih stranaka ili subjekata da javno otkriju svoje odnose i aktivnosti. Dickens & Madson osnovao je Ari Ben-Menashe, izraelsko-kanadski biznismen i, prema vlastitim tvrdnjama, biv\u0161i izraelski vojni obavje\u0161tajac. Ben-Menashe je 2002. saslu\u0161avan u Zimbabveu o optu\u017ebama o \"eliminaciji\" tada\u0161njeg vi\u0161edecenijskog autoritarnog vo\u0111e Roberta Mugabea, koje su temeljene na snimcima sa prislu\u0161kivanih sastanaka Ben-Menashe s opozicionarom Morhanom Tsvangiraijem koji je na koncu oslobo\u0111en optu\u017ebi. Ari Ben-Menashe (u sredini) na aerodromu u Harareu, Zimbabve, 22. 2. 2002. Lobirao je za Sudansko prijelazno vojno vije\u0107e 2019. godine nakon vojnog udara kojim je svrgnut dugogodi\u0161nji diktator Omar al-Ba\u0161ir, te 2021. godine za mijanmarsku vojnu huntu nakon vojnog udara i hap\u0161enja Aung San Suu Kyi. Ben-Menashe je primio i dio novca nepoznatih financijera iz Rusije da lobira za tada\u0161njeg vr\u0161ioca du\u017enosti predsjednika Kirgistana Sadyra Japarova. Da li se lobiranjem za nezavisnost RS kr\u0161i Ustav BiH? Jedanaest parlamentaraca iz Federacije BiH podnijelo je u februaru 2026. krivi\u010dnu prijavu protiv zvani\u010dnog potpisnika ugovora s firmom Dickens & Madson Mladena Filipovi\u0107a, \u0161efa Predstavni\u0161tva RS u Austriji preko kojeg je pla\u0107en ugovor, zbog \"napada na ustavni poredak i ugro\u017eavanja teritorijalne cjeline BiH\". Tu\u017eiteljstvo BiH je prijavu odbacilo uz obrazlo\u017eenje da takvo krivi\u010dno djelo podrazumijeva \"upotrebu sile, prijetnje ili druge protupravne radnje usmjerene na nasilnu promjenu ustavnog poretka ili teritorijalnog integriteta dr\u017eave\". \"Bud\u017eetski novac u \u010dijem finansiranju u\u010destvuju sva fizi\u010dka i pravna lica u entitetu RS i u cijeloj dr\u017eavi Bosni i Hercegovini, tro\u0161i se na nezakonito i neustavno lobiranje protiv dr\u017eave Bosne i Hercegovine\", kazao je za RSE Denis Zvizdi\u0107, jedan od potpisnika krivi\u010dne prijave, koji se obratio i Ustavnom sudu BiH koji se o tome jo\u0161 nije o\u010ditovao. Zvizdi\u0107 od Ustavnog suda BiH tra\u017ei zabranu svih bud\u017eetskih isplata svih nivoa vlasti za lobiranje za neustavne i nezakonite ciljeve koji su u suprotnosti s Ustavom, zakonima, odlukama Ustavnog suda i institucija BiH. Prema ranijoj odluci Ustavnog suda BiH iz 2008. godine, lobiste mo\u017ee anga\u017eirati svaka od 13 vlada u BiH (dr\u017eavna, entitetske i kantonalne), a time i Vlada RS-a. Odluka je uslijedila nakon apelacije tada\u0161njeg \u010dlana Predsjedni\u0161tva BiH Harisa Silajd\u017ei\u0107a koji je tra\u017eio poni\u0161tavanje prvog ugovora RS s lobisti\u010dkom ku\u0107om u SAD-u smatraju\u0107i da je rije\u010d o vanjskoj politici za \u0161to je nadle\u017ena isklju\u010divo dr\u017eava, a ne i njeni entiteti. \"Predmetne aktivnosti koje je preduzimala RS imale su za cilj lobiranje u inostranstvu za unapre\u0111enje vlastitih interesa RS kao entiteta te u njima nema ni\u010dega \u0161to se u pogledu vanjske politike i vanjskotrgovinske politike ubraja u isklju\u010divu nadle\u017enost BiH\", zaklju\u010dio je Ustavni sud BiH. Koga vlasti RS pla\u0107aju za lobiranje? Prema ugovorima potpisanim u proteklih deset godina, nakon uvo\u0111enja prvih sankcija Miloradu Dodiku 2017. godine, vrijednost anga\u017emana RS-a s lobisti\u010dkim ku\u0107ama u SAD-u iznosi najmanje 8,3 miliona dolara. Stvarna vrijednost je ve\u0107a jer su neki ugovori anonimizirani. U FARA registracijama zatamnjeni su mjese\u010dni honorari za firme Zell & Associates International Advocates, koju je isklju\u010divo za posao lobiranja za RS osnovao izraelsko-ameri\u010dki advokat Marc Zell, predsjednik ogranka ameri\u010dke Republikanske stranke u Izraelu blizak izraelskom premijeru Benjaminu Netanyahuu. U jednom dijelu se vidi kako \u0107e Zellu odmah po potpisivanju ugovora biti upla\u0107eno 500.000 dolara te da je rije\u010d o 50 posto ugovorenog iznosa. Anonimiziran je i ugovor s firmom RRB Strategies koju vodi biv\u0161i guverner Illinoisa Rod Blagojevich, a koji je vi\u0161e puta boravio u Banjoj Luci. Blagojevich je osu\u0111en zbog poku\u0161aja da \"proda\" senatorsko mjesto koje je ostalo upra\u017enjeno nakon izbora Baracka Obame za predsjednika SAD-a, kao i zbog drugih slu\u010dajeva politi\u010dke trgovine utjecajem i iznude. Trump je 2020. skratio Blagojevichu zatvorsku kaznu, a 2025. dao potpuno pomilovanje, tvrde\u0107i da je Blagojevich bio \u017ertva nepravednog progona i preo\u0161tre kazne. Blagojevichevi roditelji bili su srpski imigranti, \u010desto je isticao veze sa Srbijom i u\u010destvovao na skupovima srpske dijaspore. Izdvaja se i anga\u017eman tvrtke CRB Global koja tokom 2026. godine istodobno zastupa Vladu Srbije i Ministarstvo za europske integracije i me\u0111unarodnu suradnju Republike Srpske. U FARA dokumentaciji navodi se da su CRB Global odr\u017eali najmanje dva sastanka s ameri\u010dkom Izvozno-uvoznom (EXIM) bankom na kojima se razgovaralo o sankcijama prema Vladi Srbije, bez vi\u0161e detalja. Dok Srbija za usluge pla\u0107a 10.000 dolara, Republika Srpska pla\u0107a 100.000 dolara mjese\u010dno. Ukidanje sankcija i OHR-a Iako se pojedina\u010dni ugovori razlikuju, politi\u010dki ciljevi gotovo su identi\u010dni. Me\u0111u njima se izdvajaju ukidanje ameri\u010dkih sankcija Dodiku, njegovim suradnicima, \u010dlanovima porodice i s njima povezanim licima i firmama. SAD su ukinule ve\u0107inu tih sankcija u oktobru 2025. Iz Ambasade SAD-a su u maju 2026. za medije saop\u0107ili da \"nastavljaju pratiti pona\u0161anje svih aktera i stranaka, uklju\u010duju\u0107i biv\u0161eg predsjednika Dodika, i zadr\u017eavaju pravo na uvo\u0111enje sankcija pojedincima kada je to potrebno\". Kao ciljevi su navedeni i zatvaranje Ureda visokog predstavnika (OHR), osporavanje legitimnosti visokog predstavnika Christiana Schmidta, promicanje stajali\u0161ta RS o provedbi Daytonskog mirovnog sporazuma kojim je zaustavljen rat krajem 1995. godine, te raspodjela nadle\u017enosti izme\u0111u dr\u017eave i entiteta. Schmidt je podnio ostavku u maju, a zemlje EU i SAD jo\u0161 uvijek poku\u0161avaju imenovati njegovog nasljednika. OHR-a nadgleda provedbu mirovnog sporazuma, a visokom predstavniku su dane tzv. Bonske ovlasti da mijenja zakone i smjenjuje du\u017enosnike. Zbog nepo\u0161tivanja odluka OHR-a Dodik je osu\u0111en pred Sudom BiH i zabranjeno mu je obavljanje javnih funkcija u vlasti. \u010citajte: Sud u Strazburu potvrdio da je odba\u010dena Dodikova apelacija zbog presude i smjene s funkcije predsjednika RS-a Vi\u0161e lobisti\u010dkih ugovora predvi\u0111a organiziranje sastanaka zvani\u010dnika RS-a s ameri\u010dkim funkcionerima, politi\u010dko savjetovanje, medijske kampanje posebno putem dru\u0161tvenih mre\u017ea u kojima sudjeluju i biv\u0161i zvani\u010dnici State Departmenta, uz podr\u0161ku u ostvarivanju kontakata i komunikaciju s Bijelom ku\u0107om, Kongresom i State Departmentom. Donedavno sankcionirani zvani\u010dnici RS-a, me\u0111u kojima i Dodik, boravili su vi\u0161e puta u SAD-u, a Donald Trump Junior , najstariji sin predsjednika SAD-a Donalda Trumpa, boravio je 7. aprila u Banjoj Luci, pored ostalog. Ugovori RS-a s lobistima ne propisuju rokove u kojima bi politi\u010dki ciljevi trebali biti ostvareni, nego se lobisti\u010dke firme obavezuju na \"kontinuirano zagovaranje interesa RS pred ameri\u010dkim institucijama\". Dr\u017eavne institucije trenutno bez lobista Istodobno, u dostupnim FARA registracijama ne postoje aktivni ugovori za Vije\u0107e ministara, Predsjedni\u0161tvo, Parlamentarnu skup\u0161tinu BiH niti entitetsku Vladu Federacije BiH ili nekog pojedinca. Bosansko-ameri\u010dki politolog Jasmin Mujanovi\u0107 ka\u017ee da entitet RS ima jednostavniji institucionalni okvir s kojim politi\u010dke stranke koje su na vlasti du\u017ee od 20 godina mogu lak\u0161e aktivirati lobisti\u010dke snage. Jasmin Mujanovi\u0107: \"Nedostatak politi\u010dke volje u Sarajevu\". On ka\u017ee da, \"ako bi me\u0111u snagama u Sarajevu koje se nazivaju dr\u017eavni\u010dkim postojala volja, ima niz modela kako bi se moglo lobirati uime BiH\", ali smatra da takva volja trenutno ne postoji. \"Mo\u017eda \u0107e do\u0107i do evolucije tih politi\u010dkih aktera u idu\u0107im mjesecima i godinama, ali se bojim isto tako da ne\u0107e\", smatra Mujanovi\u0107. Iznimka je Ministarstvo vanjskih poslova BiH na \u010dijem \u010delu je politi\u010dar iz Federacije BiH Elmedin Konakovi\u0107, koje je s organizacijom Bosnian American Alliance zaklju\u010dilo jednogodi\u0161nji sporazum o lobisti\u010dkim uslugama, ali bez financijske naknade. Preko ove organizacije u aprilu 2025. godine sklopljen je ugovor s lobisti\u010dkom firmom Continental Strategy za zastupanje interesa BiH pred ameri\u010dkim donosiocima odluka, ali je on raskinut pet mjeseci kasnije. Republika Srpska je u januaru 2026. potpisala jednogodi\u0161nji ugovor s kompanijom Continental Strategy vrijedan 420.000 dolara za lobiranje i savjetovanje u odnosima s administracijom SAD-a o politi\u010dkim, ekonomskim i sigurnosnim pitanjima. RSE 24. jula, donosi pri\u010du o milionskim ugovorima za lobiranje u SAD koje pla\u0107aju institucije i privatne firme iz Srbije. Kosovo skoro dve godine nema registrovan ugovor o lobiranju u SAD","title":"Republika Srpska milionima lobira u SAD-u za nezavisnost","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/fara-lobiranje-bih-rs-dodik-nezavisnost-dickens-madson-ari-ben-menashe/33810547.html","video_url":null},{"author":"Alex Raufoglu","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/4e1f3c9d-71dc-4b7b-9015-9f64b58f6901_w1600_r1_n_s.jpg"],"embed_url":null,"id":763,"image_url":"https://gdb.rferl.org/4e1f3c9d-71dc-4b7b-9015-9f64b58f6901_w1600_r1_n_s.jpg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Alex Raufoglu","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-23T11:46:00","published_at_display":"23 Jul 2026, 11:46 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Vode\u0107e ameri\u010dke i ruske diplomate sastale su se u novom poku\u0161aju pronalaska na\u010dina za okon\u010danje vi\u0161e od \u010detiri godine dugog rata Moskve protiv Ukrajine, ali su obje strane poru\u010dile da nije bilo novih pomaka niti razloga za optimizam. Sastanak 23. jula izme\u0111u ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Marca Rubija i ruskog ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova odr\u017ean je u trenutku kada su zamrznuti ameri\u010dki napori za posredovanje u postizanju mirovnog sporazuma, dok administracija predsjednika Donalda Trumpa fokus preusmjerava na rat s Iranom, a Kremlj ne pokazuje znakove odustajanja od maksimalisti\u010dkih zahtjeva u ratu. Nakon sastanka, koji je trajao svega 35 minuta, Rubio je rekao da su razgovori bili \"dobri\" i \"otvoreni\", ali je rekao da \u0107e biti potrebni novi prijedlozi nakon \u0161to prethodne mirovne ideje nisu uspjele. Odbio je iznijeti detalje. \"Sjedinjene Dr\u017eave su spremne igrati konstruktivnu ulogu u okon\u010danju besmislenog rata\", rekao je Rubio odgovaraju\u0107i na pitanje Radija Slobodna Evropa. Na pitanje da li je sastanak donio bilo kakav pomak, Rubio je odbacio o\u010dekivanja brzog napretka. \"Mislite da smo rije\u0161ili rat u Ukrajini tokom 30 minuta ovdje u Aziji? To ne funkcioni\u0161e tako\", rekao je. Na kasnije pitanje Radija Slobodna Evropa kada \u0107e Rusija zaustaviti rat, Lavrov je, \u010dini se, ili ignorisao pitanje ili ga nije \u010duo. 'Imate lepu frizuru': Lavrov izbegao pitanje RSE o Ukrajini Rusko Ministarstvo vanjskih poslova saop\u0161tilo je da je Lavrov izrazio nezadovoljstvo Moskve zbog ameri\u010dkih isporuka oru\u017eja Ukrajini te optu\u017eio evropske saveznike Kijeva za \"destabiliziraju\u0107u politiku\" \u010diji je cilj \"strate\u0161ki poraz\" Rusije. Lavrov je tako\u0111er pokrenuo pitanje sastanka predsjednika Donalda Trumpa i Vladimira Putina u Anchorageu na Aljasci, navelo je ministarstvo. Kremlj insistira da su Trump i Putin u Anchorageu postigli klju\u010dni dogovor o okon\u010danju rata u Ukrajini. Rubio i drugi ameri\u010dki zvani\u010dnici to su vi\u0161e puta negirali. \"Morat \u0107emo prona\u0107i nove prijedloge i nove ideje\", rekao je Rubio novinarima. \"Taj prijedlog tada sigurno nije bio prihvatljiv Ukrajini, a mislim da nije prihvatljiv ni sada. Zapravo, vjerovatno je sada jo\u0161 manje prihvatljiv.\" Svaki eventualni mirovni sporazum vjerovatno \u0107e zahtijevati \"nove ideje i neke nove koncepte\", rekao je Rubio. Washington je spreman dati svoje prijedloge, rekao je, \"ako se za to uka\u017ee prilika i ako uslovi budu odgovaraju\u0107i.\" Govore\u0107i o sastanku Lavrova i Rubija, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Moskva nije pretjerano optimisti\u010dna. Ukrajinske snage su na rati\u0161tu zaustavile napredovanje ruskih trupa, koje se kre\u0107u naprijed veoma sporim tempom uz ogromne gubitke. Ukrajinska kampanja dalekometnim dronovima ozbiljno je pogodila ruske rafinerije benzina, dok Rusija nastavlja razarati ukrajinske gradove balisti\u010dkim projektilima i dronovima. Izme\u0111u ostalog, Rusija i dalje insistira na punoj kontroli okupiranih dijelova isto\u010dne Ukrajine, dok Kijev odbacuje teritorijalne ustupke. Rubio je rekao da Rusija gubi \"vi\u0161e od 5.000 do 6.000 vojnika sedmi\u010dno\" te dodao da je i Ukrajina platila \"ogromnu cijenu\", navode\u0107i pogibije civila i poja\u010dane napade na Kijev. Rubio je rekao da i Rusija i Ukrajina imaju sna\u017ene razloge da okon\u010daju rat, ali da je glavna prepreka pronala\u017eenje uslova prihvatljivih za obje strane. \"To je bio izazov: okon\u010danje rata koje obje strane mogu prihvatiti\", rekao je. Prethodni prijedlozi vi\u0161e nisu odr\u017eivi Washington je od po\u010detka invazije u februaru 2022. bio najve\u0107i pojedina\u010dni dobavlja\u010d oru\u017eja i vojne opreme Ukrajini. Tok isporuka oru\u017eja usporio je otkako se Trump vratio u Bijelu ku\u0107u u januaru 2025. godine, iako se isporuke i dalje odvijaju preko evropskih saveznika \u0161to izaziva nezadovoljstvo Moskve. Odgovaraju\u0107i na pitanje da li je Lavrov tra\u017eio od Washingtona da obustavi isporuke oru\u017eja Ukrajini, Rubio je rekao da nije bilo promjene ameri\u010dke politike te da Sjedinjene Dr\u017eave nastavljaju prodavati oru\u017eje putem NATO mehanizama, istovremeno vode\u0107i diplomatske napore. \"\u017delimo da se rat zavr\u0161i\", rekao je Rubio. \"Spremni smo odigrati svaku pozitivnu ulogu koju mo\u017eemo kako bismo okon\u010dali rat.\" Upozorio je da \u0107e za postizanje dogovora biti potrebni opse\u017eni pregovori, a ne jedan sastanak. \"To se ne\u0107e dogoditi na konferenciji za medije. To se ne\u0107e dogoditi na jednom sastanku ovdje na Filipinima\", rekao je. Ukrajina ponovo napala najvec\u0301eg ruskog onlajn prodavca Wildberries Rubio je rekao da je Trump i dalje usmjeren na okon\u010danje sukoba kako bi \"ljudi prestali umirati\", kako bi se Ukrajina mogla obnoviti i kako mladi ruski vojnici vi\u0161e ne bi ginuli. \"On misli da je to glup rat. Misli da je to besmislen rat\", rekao je Rubio. Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li bi se Trump i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski mogli uskoro sastati, Rubio je rekao da su ameri\u010dki zvani\u010dnici i dalje u \u010destom kontaktu s Kijevom te da su se s ukrajinskim predstavnicima sastajali \u010de\u0161\u0107e nego s ruskim zvani\u010dnicima. Rubio je tako\u0111er rekao da tokom odvojenih razgovora s kineskim ministrom vanjskih poslova Wang Yijem nije razgovarao o ruskom ratu protiv Ukrajine jer su dvije strane imale \"mnogo drugih stvari o kojima su trebale razgovarati\". Rat u Ukrajini","title":"Bez napretka, malo optimizma na sastanku Rubija i Lavrova o ratu u Ukrajini","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/rubio-lavrov-sastanak-ukrajina-/33810643.html","video_url":null},{"author":"Meliha Ke\u0161mer","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/edebbeaf-4bed-4f49-1a78-08decd1d5d42_cx0_cy18_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"embed_url":null,"id":764,"image_url":"https://gdb.rferl.org/edebbeaf-4bed-4f49-1a78-08decd1d5d42_cx0_cy18_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Meliha Ke\u0161mer","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-23T11:33:45","published_at_display":"23 Jul 2026, 11:33 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"\"Niko me do sada apsolutno nije kontaktirao niti imam povratnu informaciju da li je nadle\u017eno tu\u017eila\u0161tvo reagovalo\", ka\u017ee za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministar turizma i omladine Srbije Husein Memi\u0107, nekoliko dana nakon nacionalisti\u010dkih incidenata i veli\u010danja osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca na sportskoj manifestaciji Drinska regata u Bajinoj Ba\u0161ti u Srbiji. U razgovoru za RSE navodi da ga posebno zabrinjava izostanak reakcije organizatora manifestacije, koji se nisu javili ni njegovim suradnicima. Memi\u0107, jedini zvani\u010dnik koji je reagirao na doga\u0111aje u Bajinoj Ba\u0161ti, upozorava da bi Ministarstvo moglo preispitati financiranje Drinske regate, ali i drugih doga\u0111aja \u010diji organizatori ne sprije\u010de ili ne osude sli\u010dne incidente. Ka\u017ee i da za sada nije bilo reakcija ni drugih \u010dlanova Vlade Srbije na njegov javni poziv da se ovakvi ispadi osude. Dio snimaka objavljenih na dru\u0161tvenim mre\u017eama nakon Drinske regate, tokom vikenda 18. i 19. jula, pokazuje sudionike kako pjevaju nacionalisti\u010dku pjesmu \"Ne volim te Alija\", dok su na pojedinim \u010damcima i odje\u0107i sudionika istaknuti simboli i fotografije osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca, me\u0111u kojima i Ratka Mladi\u0107a. \u010citajte: Ministar Memi\u0107 pozvao nadle\u017ene na reakciju zbog \u0161ovinisti\u010dkih ispada na Drinskoj regati u Srbiji RSE : Jeste li, nakon \u0161to ste osudili nacionalisti\u010dke incidente i veli\u010danje ratnih zlo\u010dinaca tokom Drinske regate, dobili bilo kakvu informaciju od policije ili tu\u017eila\u0161tva da je pokrenuta istraga, da se utvr\u0111uje odgovornost? Memi\u0107 : Niko me do sad apsolutno nije kontaktirao niti imam povratnu informaciju da li je nadle\u017eno tu\u017eila\u0161tvo reagovalo. Ja sam poku\u0161ao, odnosno moj pomo\u0107nik je poku\u0161ao da do\u0111e i do direktora turisti\u010dke organizacije, jer pazite, ovo nije neka nevladina organizacija koja je konkurisala kod nas. Ovo je lokalna turisti\u010dka organizacija koju mi kao ministarstvo finansiramo. Ne samo tu, nego smo mi za ove \u010detiri godine finansirali na hiljade sli\u010dnih doga\u0111aja u Srbiji. Nismo uspjeli da dobijemo odgovor, \u010dovjek se nije ni javio na telefon mom pomo\u0107niku, tako da sa te strane nisam ni dobio odgovor. Ali sam jasno osudio i osu\u0111ujem svaki vid vrije\u0111anja na nacionalnoj osnovi i tu nema nikakve zadr\u0161ke. RSE : Ministarstvo financijski podr\u017eava Drinsku regatu. Smatrate li da organizatori snose dobar dio odgovornosti kada se na manifestaciji koju i dr\u017eava financira de\u0161avaju ovakve stvari? Memi\u0107 : Organizatori bi u najmanju ruku morali da se ograde. Zato \u0161to su organizatori tih pojedina\u010dnih ispada ljudi koji dolaze na tu manifestaciju. RSE : Je li do vas do\u0161la ikakva reakcija organizatora? Memi\u0107 : Ne, apsolutno. Li\u010dno smatram da to uop\u0161te nije fer sa njihove strane. Moraju dati odgovor na to. Morali bi dati odgovor na to. RSE : Ho\u0107e li Ministarstvo preispitati budu\u0107e finansiranje Drinske regate ako organizatori ne poduzmu mjere da sprije\u010de ovakve incidente? Memi\u0107 : Mi imamo, kao \u0161to sam vam rekao, hiljade organizacija i manifestacija koje finansiramo. Ja \u0107u i dalje tra\u017eiti odgovor ljudi koji su organizatori i da vidim \u0161ta \u0107e oni da ka\u017eu na tu temu. Svakako da bi oni morali u najmanju ruku osuditi ono \u0161to smo vidjeli. Ukoliko ne osude, ukoliko nikakvim svojim gestom ne daju odgovor na ono \u0161to smo vidjeli, ja smatram da takve doga\u0111aje, ne samo Drinsku regatu nego ni jednu manifestaciju takvog tipa, ne bi trebalo podr\u017eavati ukoliko to i ne osude. RSE : Kako komentirate \u010dinjenicu da su se sli\u010dni incidenti de\u0161avali i ranije? Da li to pokazuje da dosada\u0161nje reakcije institucija nisu bile dovoljne? Memi\u0107 : Sla\u017eem se. Tamo gdje se nije reagovalo i tamo gdje nisu radili sud, tu\u017eila\u0161tvo i policija, to nije dobro uop\u0161te. Zato \u0161to sam ja pripadnik tog naroda. Ja sam Bo\u0161njak koji sjedi u toj vladi. Svi bi morali ovakve ispade osuditi i ukoliko bi se ti ispadi desili na drugoj strani, apsolutno bih ja bio prvi taj koji bi stao u odbranu drugih naroda. Tako da sam o\u010dekivao i o\u010dekujem od drugih da reaguju po ovom pitanju. Husein Memi\u0107, ministar za omladinu i turizam u Vladi Srbije. RSE : Da li o\u010dekujete da \u0107e vas podr\u017eati i drugi \u010dlanovi Vlade Srbije? Je li bilo reakcija na ono \u0161to se dogodilo na Drini? Memi\u0107 : Ja sam ju\u010de dao tu izjavu. Za ovih 24 sata nakon moje izjave niko me nije pozvao, iskreno da budem, niko me nije pozvao da je prokomentari\u0161e. RSE : Ne o\u010dekujete da \u0107e se to desiti? Memi\u0107 : Pa ne znam, ne mogu da ka\u017eem da ne o\u010dekujem. Vidio sam da je moja reakcija nai\u0161la na potpunu podr\u0161ku ljudi u Srbiji i da su mnogi podijelili tu izjavu i dali podr\u0161ku. Vidim da me\u0111u ljudima u Srbiji, posebno srpske nacionalnosti, postoji veliki broj onih koji ne \u017eele da se poistovjete s tim. Vjerujem da postoji veliki broj ljudi koji je tu moju izjavu podr\u017eao. RSE : Mo\u017eete li jo\u0161 jednom obe\u0107ati da \u0107e Ministarstvo ubudu\u0107e pa\u017eljivije pratiti manifestacije koje financira i tra\u017eiti od organizatora jasna pravila i reakcije u ovakvim slu\u010dajevima? Memi\u0107 : Ja vam to obe\u0107avam. Ne \u017eelim da se na bilo kojoj manifestaciji koja treba da okuplja ljude de\u0161avaju ovakve stvari. Neko je ju\u010de dobro rekao, bilo bi dobro da se tu pjevaju pjesme \"U svijetu postoji jedno carstvo, u njemu stanuje drugarstvo\", da imamo takvu poruku. Me\u0111utim, meni je najvi\u0161e \u017eao \u0161to jo\u0161 nemamo reakciju organizatora i to mi najvi\u0161e smeta. A naravno da \u0107emo preispitati ne samo ovu manifestaciju nego sve manifestacije koje imaju sli\u010dan problem, odnosno koje budu imale sli\u010dan problem, a tamo nemamo reakciju organizatora. RSE : \u0160to biste poru\u010dili Bo\u0161njacima u Srbiji i Bosni i Hercegovini koji ovakve scene do\u017eivljavaju kao zastra\u0161ivanje? Memi\u0107 : Ja sam uvijek za to da gledamo pozitivne stvari, a njih je zaista puno. Ovakve stvari su, prije svega, nevaspitanje tih ljudi. Opet ho\u0107u da ka\u017eem, tamo je bilo mo\u017eda par hiljada ljudi, a mi smo vidjeli nekoliko njih koji su vrije\u0111ali pripadnike drugih naroda. Pogotovo me dotakla \u010dinjenica da se to de\u0161ava na granici sa BiH. Mi moramo biti spremni da, kad se ovakve stvari dese, odmah ih osudimo i da ka\u017eemo da one imaju ime i prezime. Ali sla\u017eem se sa vama da je ovo posao nadle\u017enih organa koji moraju da reaguju i da daju odgovor za\u0161to ne reagiraju. \u010citajte: EU: U Evropi nema mjesta negiranju genocida u Srebrenici i veli\u010danju ratnih zlo\u010dinaca Od Telegrama do ulice: Desni\u010dari u Srbiji u kampanji negiranja genocida u Srebrenici","title":"Ministar Memi\u0107: Niko iz Vlade Srbije nije me kontaktirao nakon incidenata na 'Drinskoj regati'","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/husein-memic-drinska-regata-incidenti-srbija-bih/33810557.html","video_url":null},{"author":"Ljudmila Cvetkovi\u0107","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/75dde9e0-c871-44bd-6be0-08dd82093248_w1600_r1_n_s.jpeg"],"embed_url":null,"id":765,"image_url":"https://gdb.rferl.org/75dde9e0-c871-44bd-6be0-08dd82093248_w1600_r1_n_s.jpeg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Ljudmila Cvetkovi\u0107","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-23T05:40:50","published_at_display":"23 Jul 2026, 05:40 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Vojni analiti\u010dar Aleksandar Radi\u0107 poslednji je u nizu pojedinaca koji su napustili Srbiju strahuju\u0107i, kako je objasnio, za sopstvenu ili bezbednost porodice. \"Negiramo da je u bekstvu, nema osnova za pritvor\", rekao je za RSE njegov advokat Stefan \u0106orda, najavljuju\u0107i \u017ealbu na odluku o pritvoru. Tu\u017eila\u0161tvo i sud smatraju da je u bekstvu, pa se osim krivi\u010dne prijave i odre\u0111ivanja pritvora suo\u010dio i sa poternicom . Radi\u0107 se tereti za pripremanje dela protiv ustavnog ure\u0111enja i bezbednosti tako \u0161to je iznosio \"la\u017ene tvrdnje\" da su vlasti upotrebile takozvani zvu\u010dni top na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. u Beogradu. Vojni analiti\u010dar Aleksandar Radi\u0107. \"A kako mi znamo da se radi o neistinama\", pita Vladica Ili\u0107, pravnik iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP). Ili\u0107 postavlja to pitanje s obzirom da, kako ka\u017ee, nije zavr\u0161en nijedan postupak kojim bi bilo utvr\u0111eno \u0161ta je upotrebljeno 15. marta. Beogradski centar za ljudska prava dobio je vi\u0161e prijava gra\u0111ana koji su su \u017ealili da su osetili posledice upotrebe nekog zvu\u010dnog ure\u0111aja tokom protesta. Istovremeno je aktivisti\u010dka grupa Stav objavila da je Interpol odbio zahtev vlasti Srbije za raspisivanjem poternice za \u0161estoro aktivista i studenata iz Novog Sada smatraju\u0107i da slu\u010daj ima politi\u010dki karakter. Oni se du\u017ee od godinu dana nalaze u egzilu dok se u zemlji terete za pripremanje dela protiv ustavnog ure\u0111enja i bezbednosti Srbije. Freedom House: Srbija me\u0111u zemljama sa najve\u0107im padom sloboda u 2025. Branislav \u0110or\u0111evi\u0107, jedan od njih, ka\u017ee za RSE da u neku ruku ose\u0107a da je u politi\u010dkom izgnanstvu. \"Zato \u0161to smo fizi\u010dki izme\u0161teni iz Srbije i nemamo opciju da u\u010destvujemo u politi\u010dkom \u017eivotu\". Zbog u\u010destalih pretnji smr\u0107u, pisac, kolumnista i koautor satiri\u010dnog podkasta Marko Vidojkovi\u0107 napustio je sa suprugom Srbiju u martu 2023. \"Nalazim se definitivno u politi\u010dkom izgnanstvu zbog politi\u010dke odluke re\u017eima da mi upropasti i ugrozi \u017eivot zato \u0161to sam se usudio da ih kritikujem\", ka\u017ee za RSE Vidojkovi\u0107. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saop\u0161tila je da je u prvoj polovini godine \u010detvoro novinarki i novinara oti\u0161lo iz Srbije zbog \"represije vlasti i prore\u017eimskih medija\". Ta asocijacija je navela da je pre njih jo\u0161 dvoje novinara napustilo zemlju na osnovu procena novinarskih udru\u017eenja i medijskih asocijacija \"da vi\u0161e ne mogu bezbedno da se bave novinarstvom u svojoj dr\u017eavi\". Tako\u0111e se satiri\u010dno-humoristi\u010dka emisija \"Mentalno razgibavanje\" emituje iz Slovenije, jer se autori Sr\u0111an Jovanovi\u0107 i Marko Stepanovi\u0107, kako su objasnili u emisiji, ne ose\u0107aju bezbedno da rade u Beogradu. Televizija Nova je nastavila da prikazuje tu emisiju. Evropska unija nije odgovorila na upit RSE da li ove slu\u010dajeve smatra zabrinjavaju\u0107im trendom u pogledu slobode izra\u017eavanja, vladavine prava i gra\u0111anskih sloboda. Ali se u dokumentu iz maja ove godine Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak u poglavljima vladavine prava, ocenjuje da Srbija nije ostvarila klju\u010dni napredak u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija. Tada je, izme\u0111u ostalog, izra\u017eena zabrinutost zbog sve u\u010destalijih napada na novinare, i navedeno je da su zabele\u017eeni pritisci na civilno dru\u0161tvo i medije. Za \u0161ta se tereti Radi\u0107? Aleksandar Radi\u0107 napustio je zemlju krajem juna nakon \u0161to je provladin tabloid objavio video-snimke njegovog pra\u0107enja na kojima je i njegova maloletna k\u0107erka. \"\u0160ta u\u010diniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Oti\u0161li smo u inostranstvo\", naveo je tada. Radi\u0107 je bio prvi koji je pozvan na saslu\u0161anje zbog navoda o upotrebi zvu\u010dnog oru\u017eja protiv mirnih demonstranata na protestu odr\u017eanom 15. marta 2025. godine u centru Beograda. Godinu dana bez odgovora, vlasti Srbije uz pomo\u0107 ruske slu\u017ebe tvrde da se 'zvu\u010dni top nije desio' Pravnik Vladica Ili\u0107 smatra da se Radi\u0107u stavlja na teret naj\u0161ira i najnejasnija mogu\u0107a optu\u017eba. \"Ja mislim da je Tu\u017eila\u0161tvo to krivi\u010dno delo izabralo da lovi u mutnom, jer nisam siguran ni da oni znaju \u0161ta ta\u010dno njemu stavljaju na teret\", ka\u017ee on. Na drugoj strani, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 izjavio je 18. jula povodom Radi\u0107evog slu\u010daja da \"kada znate da je ne\u0161to izmi\u0161ljotina i la\u017e tra\u017eite ko je sve i kako to organizovao\". \"\u010cudan je taj lanac, ali to je bio jedan od poku\u0161aja da se ljudi navedu na to da \u0161to vi\u0161e mrze one (vlast) koji ni\u0161ta nisu u\u010dinili\", rekao je Vu\u010di\u0107. Vlast je najpre negirala da poseduje zvu\u010dni top, zatim su zvani\u010dnici priznali da policija ima soni\u010dne ure\u0111aje, ali tvrde\u0107i da oni \"nikada nisu upotrebljeni\". Navode da nisu koristili nedozvoljeno oru\u017eje \u2013 zvu\u010dni top, \"potkrepili\" su izve\u0161tajem Ruske Federalne slu\u017ebe bezbednosti (FSB). Me\u0111utim, do danas nije obja\u0161njeno \u0161ta se \u010dulo i zbog \u010dega su se demonstranti razbe\u017eali, a mnogi od njih imali tegobe. Za\u0161to je te\u0161ko snimiti 'zvu\u010dni top'? Godinu dana nakon protesta, Vi\u0161e javno tu\u017eila\u0161tvo u Beogradu pravi obrt tvrde\u0107i da je do\u0161lo do dokaza da su studenti u blokadi planirali da \"simuliraju\" kako policija upotrebljava zvu\u010dni top. Studenti u blokadi demantovali su te tvrdnje navode\u0107i da je to skretanje pa\u017enje sa su\u0161tinskog pitanja - \u0161ta se dogodilo 15. marta. Pretresi, informativni razgovori i zahvaljivanje Rusiji prate novu istragu o 'zvu\u010dnom topu' u Srbiji Na tom odgovoru insistira i Evropska komisija (EK) podse\u0107aju\u0107i da vlasti moraju da za\u0161tite u\u010desnike okupljanja od povrede ili nasilja. Tako\u0111e je Evropski sud za ljudska prava u parilu 2025. godine izdao privremenu meru kojom je obavezao vlasti u Beogradu da spre\u010de upotrebu zvu\u010dnog oru\u017eja na protestima i sprovedu efikasnu istragu. A postupke zbog doga\u0111aja 15. marta 2025. pokrenuli su i specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija protiv torture i za slobodu okupljanja. Za\u0161to \u0161estoro aktivista u egzilu? Advokati \u0161estoro aktivista i studenata iz Novog Sada objavili su da je Interpol odbio zahtev Srbije za raspisivanjem poternica ne \u017eele\u0107i da postupa u slu\u010dajevima koji imaju politi\u010dki karakter. Interpol je u odgovoru za RSE naveo da ta organizacija informacije koje joj dostavi neka od dr\u017eava \u010dlanica, uklju\u010duju\u0107i zahteve za izdavanje crvene poternice, mo\u017ee pru\u017eiti samo u posebnim okolnostima i uz odobrenje te dr\u017eave. U odgovoru se podse\u0107a da je pravila Interpola strogo zabranjuju da organizacija preduzima bilo kakve aktivnosti politi\u010dke, verske, rasne ili vojne prirode. Aktivisti\u010dka grupa Stav saop\u0161tila je 22. jula da odluka Interpola potvr\u0111uje njihove tvrdnje da se protiv njih vodi politi\u010dki, a ne krivi\u010dni postupak. Branislav \u0110or\u0111evi\u0107 ka\u017ee da taj proces do\u017eivljava u kafkijanskom smislu. \"Od ilegalno pribavljenog dokaza do njegovog predavanja prvo re\u017eimskim medijima, pa tek onda tu\u017eila\u0161tvu. I da slu\u010daj ve\u0107 sutra padne, sumnjam da bih bio bezbedan u Srbiji\", naveo je. Dvanaest novosadskih aktivista i studenata tereti se za pripremanje dela protiv ustavnog ure\u0111enja i bezbednosti Srbije, kao i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ure\u0111enja. \u0160estoro od njih se nalazi u inostranstvu gde ih je zateklo hap\u0161enje ostalih \u010dlanova 14. marta 2025. 'Ovde ne proveravamo da li nas prate': Prva Nova godina novosadskih aktivista u egzilu Povod za optu\u017enicu bio je prislu\u0161kivani razgovor o studentskom protestu 15. marta, koji su u javnost plasirali prore\u017eimski mediji. Aktivisti se terete da su dogovarali navodno nasilno spre\u010davanje rada dr\u017eavnih organa i najvi\u0161ih dr\u017eavnih funkcionera i planirali zauzimanje pojedinih institucija. Branioci aktivista ka\u017eu da se u krivi\u010dnoj prijavi ne navodi \u0161ta je sporno u onome \u0161to je re\u010deno u tom razgovoru, ve\u0107 \u0161ta su aktivisti mislili. Ko se od pisaca i novinara na\u0161ao u riziku? Me\u0111unarodni PEN centar je po\u010detkom 2023. svrstao pisca Marka Vidojkovi\u0107a me\u0111u 115 najugro\u017eenijih pisaca sveta. Obrazlo\u017eenje je bilo da su vi\u0161egodi\u0161nje pretnje Vidojkovi\u0107u posledica orkestriranih napada dr\u017eavnih i drugih aktera na pisce i novinare, sa ciljem da u\u0107utkaju kriti\u010dki glas. Vidojkovi\u0107 ka\u017ee za RSE da je bio izlo\u017een \"ugnjetavanju sa najvi\u0161ih politi\u010dkih pozicija i medija sa nacionalnom frekvencijom\". Navodi da je u po\u010detku ponekad svra\u0107ao u Srbiju, ali da je u martu 2025. u konsultacijama sa me\u0111unarodnim ekspertima zaklju\u010deno da ga i sam dolazak na granicu sa Srbijom mo\u017ee ugroziti. Vidojkovi\u0107 je ostao autor podkasta \"Dobar, lo\u0161, zao\". Radi ga na daljinu, jedan voditelj i gost su u studiju, a on kao drugi voditelj na ekranu. Pisac, kolumnista i koautor satiri\u010dnog podkasta Marko Vidojkovi\u0107. Asocijacija elektronskih medija (ANEM) saop\u0161tila je po\u010detkom jula da je Vidojkovi\u0107 dobio nove pretnje smr\u0107u na Fejsbuku, navode\u0107i da je od 2019. formirano skoro 30 predmeta u tu\u017eila\u0161tvima povodom pretnji njima dvojici, od kojih je ve\u0107ina bez epiloga. Veran Mati\u0107, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i koordinator Sigurne linije za novinare, ka\u017ee za RSE da je u\u010destvovao u \u0161est slu\u010dajeva pru\u017eaju\u0107i pomo\u0107 u relokaciji novinara iz Srbije. \"Gotovo svi imaju zajedni\u010dke karakteristike, godinama su bili izlo\u017eeni pretnjama smr\u0107u, ozbiljnim oblicima ugro\u017eavanja bezbednosti i organizovanim kampanjama targetiranja, dok su po\u010dinioci ostajali neka\u017enjeni\", navodi. Mati\u0107, koji je i sam bio na meti pretnji i napada , svedo\u010di da su u poslednje dve godine pretnje, kampanje i napadi eskalirali. Navodi primer da je u jednom slu\u010daju pretnje upu\u0107ivala \"osoba koja je ve\u0107 osu\u0111ivana za te\u0161ka krivi\u010dna dela, a koja se istovremeno pojavljuje kao nasilnik na skupovima vladaju\u0107e stranke.\" \"\u017drtva je bio medijski radnik iz manjeg mesta, koji je prethodno fizi\u010dki napadnut tokom lokalnih izbora, kada mu je razbijena kamera\", naveo je Mati\u0107. On ocenjuje da je najve\u0107i problem neka\u017enjivost zbog pretnji novinarima. Navodi da je prema podacima Vrhovnog javnog tu\u017eila\u0161tva, u protekle dve godine evidentiran 271 slu\u010daj napada, pretnji i drugih oblika ugro\u017eavanja bezbednosti novinarki i novinara. \"Pravosna\u017eno je okon\u010dano svega 12 slu\u010dajeva. To zna\u010di da je u vi\u0161e od 95 odsto predmeta izostao pravosna\u017ean sudski epilog\", ka\u017ee Mati\u0107. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope izra\u017eena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kr\u0161enja ljudskih prava i ugro\u017eavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. 'Dijagnoza stanja demokratije u Srbiji': \u0160ta o rezoluciji Saveta Evrope ka\u017eu oni koji su pretrpeli nasilje? Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je \"te\u0161ka situacija\".","title":"Raste broj novinara i aktivista koji zbog pretnji i pritisaka be\u017ee iz Srbije","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-sloboda-govora-pritisci/33809951.html","video_url":null},{"author":"Alex Raufoglu","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/a1eb71b8-dd5a-4458-96a5-e9432f260d25_w1600_r1_n_s.png"],"embed_url":null,"id":766,"image_url":"https://gdb.rferl.org/a1eb71b8-dd5a-4458-96a5-e9432f260d25_w1600_r1_n_s.png","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Alex Raufoglu","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-22T12:45:57","published_at_display":"22 Jul 2026, 12:45 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Ukrajina i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave potpisale su bilateralnu izjavu o namerama koja postavlja temelje za dosad nevi\u0111eno partnerstvo na polju odbrane i omogu\u0107ava izvoz ukrajinskih borbenih dronova u SAD radi vojnog testiranja, navode dva izvora upoznata sa sporazumom koji su govorili za Radio Slobodna Evropa (RSE) pod uslovom anonimnosti. \"Dogovor je zaklju\u010den\", rekao je jedan zvani\u010dnik za RSE, dok je drugi izvor potvrdio da su dokument potpisale obe strane. Bilateralna izjava o namerama uspostavlja okvir za budu\u0107u saradnju u oblasti dronova i predstavlja prvi sporazum te vrste izme\u0111u dve zemlje, naveli su izvori. Ovaj potez predstavlja zna\u010dajan napredak nakon vi\u0161emese\u010dnih pregovora o produbljivanju saradnje u odbrambenoj industriji, dok Pentagon nastoji da brzo do\u0111e do inovacija koje je Ukrajina razvilavi\u0161e od \u010detiri godine ratovanja sa Rusijom. O\u010dekuje se da \u0107e sporazum stvoriti formalni mehanizam za izvoz ukrajinskih kopnenih, vazdu\u0161nih i pomorskih dronova u SAD radi vojnog testiranja i procene, \u0161to bi moglo da uti\u010de na budu\u0107e nabavke Pentagona. Iako sama izjava o namerama nije ugovor o proizvodnji, smatra se prvim konkretnim korakom ka \u0161iroj saradnji koja bi u budu\u0107nosti mogla da obuhvati i zajedni\u010dku proizvodnju ukrajinskih borbenih dronova na teritoriji SAD. Ume\u0107e je u planiranju: Kako ukrajinski dronovi poga\u0111aju ciljeve duboko u Rusiji Sporazum dolazi u trenutku kada Pentagon ubrzava napore za ja\u010danje svojih bespilotnih kapaciteta kroz novu inicijativu pod nazivom \"Dominacija dronova\" (Drone Dominance). Prema informacijama do kojih je do\u0161ao RSE, planirani okvir bi omogu\u0107io ameri\u010dkoj vojsci da tra\u017ei konkretne ukrajinske modele dronova za testiranje i procenu, a ne za neposrednu operativnu upotrebu. \"Ogroman korak napred\" Inicijativa dolazi nakon vi\u0161e od \u010detiri godine ubrzanih ratnih inovacija koje su Ukrajinu dovele me\u0111u svetske predvodnike u proizvodnji jeftinih i u borbi proverenih bespilotnih sistema, me\u0111u kojima su presreta\u010dki dronovi, platforme za elektronsko ratovanje i pomorski juri\u0161ni dronovi. Analiti\u010dari smatraju da bi sporazum mogao zna\u010dajno da pro\u0161iri vojno-industrijske veze izme\u0111u dve zemlje. \"Ovo je ogroman korak napred za ameri\u010dku odbranu\", rekao je Dan Rajs (Rice), predsednik Ameri\u010dkog univerziteta u Kijevu i biv\u0161i specijalni savetnik vrhovnog komandanta Oru\u017eanih snaga Ukrajine. \"Ve\u0107 pet godina govorim da SAD treba da naprave kulturnu promenu i da u\u010de od Ukrajine. Ovo je prvi korak.\" Ukrajina ponovo ga\u0111ala skladi\u0161ta ruskog 'Wildberriesa' nakon optu\u017ebi za snabdevanje vojske Danijel Bolson (Daniel Balson) iz neprofitne organizacije Razom for Ukraine, rekao je da je ukrajinska tehnologija dronova postala jedan od najvrednijih vojnih izvoznih proizvoda zemlje. \"Ukrajinski dronovi su me\u0111u najboljima na svetu. Testirani su u borbi, dokazali su se na rati\u0161tu i rezultat su rada nekih od najinovativnijih umova savremenog ratovanja\", objasnio je za RSE. Ukrajinski proizvo\u0111a\u010d pomorskih dronova \u0161iri poslovanje u SAD Potpisivanje izjave o namerama dolazi u trenutku kada ameri\u010dko-ukrajinska saradnja u oblasti odbrambene industrije dobija na zamahu. Ukrajinska ambasada u Va\u0161ingtonu saop\u0161tila je 21. jula da je potpisan memorandum o razumevanju izme\u0111u ukrajinskog proizvo\u0111a\u010da autonomnih sistema UFORCE i ameri\u010dkog brodogradili\u0161ta ReconCraft. Sporazum \u0107e omogu\u0107iti ulaz porodice autonomnih pomorskih dronova MAGURA, koji su ve\u0107 dokazani u borbenim uslovima na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te, uz pro\u0161irenje saradnje u oblasti bespilotnih vazdu\u0161nih, pomorskih i kopnenih sistema. Ukrajinska ambasadorka u SAD Olha Stefani\u0161ina (Stefanishyna) izrazila je uverenje da \u0107e sporazum \"podsta\u0107i mnoge druge kompanije da slede ovaj primer i prodube saradnju SAD i Ukrajine u odbrambenoj industriji\". Partnerstvo izme\u0111u UFORCE-a i ReconCrafta dolazi nakon \u0161to su ameri\u010dke snage ranije ovog meseca prvi put upotrebile bespilotna povr\u0161inska plovila u borbenim dejstvima tokom napada na iranske pomorske ciljeve. Ukrajinski dronovi pogodili najve\u0107eg snabdeva\u010da gorivom u regionu Moskve Prema sporazumu, ameri\u010dka kompanija ReconCraft sa sedi\u0161tem u Oregonu sara\u0111iva\u0107e sa kompanijom UFORCE na proizvodnji pomorskih dronova MAGURA, du\u017eine oko 7,3 metara, u SAD. O\u010dekuje se da proizvodnja vremenom dostigne stotine, a potom i hiljade plovila koja bi ameri\u010dka mornarica mogla da nabavlja. \u0160on Planki (Sean Plankey), direktor ameri\u010dkih operacija kompanije UFORCE, opisao je projekat kao model koji kombinuje ukrajinsko borbeno iskustvo sa ameri\u010dkim industrijskim kapacitetima, \u0161to \u0107e, kako je rekao, \"pomo\u0107i da ove dokazane autonomne sposobnosti postanu dostupne Sjedinjenim Dr\u017eavama\". Za Va\u0161ington, sporazum predstavlja priliku za pristup brzo razvijaju\u0107im i jeftinim tehnologijama bespilotnih sistema koji su razvijani u intenzivnim borbenim uslovima, dok Pentagon tra\u017ei bespilotne kapacitete koji mogu da se proizvode u velikom obimu zbog rastu\u0107e zabrinutosti izazvane pretnjama iz Rusije, Kine i Irana. Za Ukrajinu, sporazum predstavlja jo\u0161 jedan korak ka integraciji njene odbrambene industrije u zapadne mre\u017ee nabavke i proizvodnje, \u0161to otvara nove mogu\u0107nosti za ukrajinske proizvo\u0111a\u010de da postanu deo dugoro\u010dnih lanaca snabdevanja savezni\u010dkih zemalja.","title":"SAD i Ukrajina postigle zna\u010dajan sporazum o saradnji u oblasti dronova","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/amerika-ukrajina-sporazum-dronovi/33809895.html","video_url":null},{"author":null,"downloadable_assets":["https://rfe-video-ns.akamaized.net/pangeavideo/2026/07/4/4a/4a678a9f-1928-47d5-1777-08decad58b60_1080p.mp4?cb=ee1f288dd"],"embed_url":null,"id":767,"image_url":null,"item_type":"article","item_type_label":"Article","media_credit":null,"micro_label":null,"micro_label_kind":null,"published_at":"2026-07-22T09:48:59","published_at_display":"22 Jul 2026, 09:48 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Ukrajinska vojska ga\u0111ala je skladi\u0161ta najve\u0107eg ruskog internet trgovca \"Wildberries\", u tre\u0107em takvom napadu za nedelju dana, dok Kijev nastavlja da \u0161iri kampanju uzvratnih udara velikog dometa u nastojanju da primora Moskvu na pregovore. Generalna direktorka i vlasnica kompanije Tatjana Kim (Tatyana) saop\u0161tila je da su u ukrajinskim napadima pogo\u0111eni objekti u ju\u017enim gradovima Krasnodaru i Nevinomisku. Lokalne vlasti navele su da je najmanje 10 osoba povre\u0111eno. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) potvrdio je napade, navode\u0107i da su mete bili logisti\u010dki centri \"uklju\u010deni u snabdevanje ruske vojske komponentama za dronove, navigacionom i drugom opremom\". Objavljene fotografije i snimci prikazuju stubove dima koji se uzdi\u017eu iz oblasti u kojoj se nalaze skladi\u0161ta kompanije \"Wildberries\". Najnoviji udari na ovu kompaniju usledili su nakon niza sli\u010dnih napada poslednjih dana, kada su ukrajinski dronovi ga\u0111ali objekte kompanije u Moskovskoj i Volgogradskoj oblasti. U tim napadima poginulo je osam radnika. \"Wildberries\" se \u010desto opisuje kao ruski ekvivalent kompanije Amazon. Kompanija je po\u010dela kao internet prodavac ode\u0107e iz evropskih kataloga, a od tada je prerasla u tr\u017ei\u0161nu platformu sa \u0161irokim spektrom proizvoda koje prodaju nezavisni trgovci. Ovi doga\u0111aji dolaze u trenutku kada Kijev poja\u010dava udare duboko unutar ruske teritorije, ciljaju\u0107i energetsku i vojnu infrastrukturu na udaljenostima do 1.000 kilometara od granice. Zelenski ove napade naziva \"sankcijama dugog dometa\" protiv Moskve. Ti napadi su izazvali nesta\u0161ice goriva \u0161irom Rusije, podsti\u010du\u0107i nezadovoljstvo me\u0111u gra\u0111anima koji ranije nisu direktno ose\u0107ali posledice rata, koji sada ulazi u petu godinu. Ruralna unutra\u0161njost Rusije pod pritiskom krize s gorivom Pored skladi\u0161ta kompanije \"Wildberries\", Zelenski je 22. jula izjavio da je Ukrajina ga\u0111ala i skladi\u0161te nafte i tanker na teritoriji Rusije, dodaju\u0107i da Moskva \"mora biti primorana da se okrene diplomatiji\". \"Potpuno je pravedno \u0161to rat vra\u0107amo ku\u0107i, u Rusiju. Mir je potreban, a Ukrajina je ruskoj strani iznela sve svoje predloge\", napisao je na Telegramu. Ipak, dve zemlje i dalje su veoma udaljene kada je re\u010d o uslovima za pregovore. Kremlj ostaje pri svom \u010dvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi sa kontrolom nad klju\u010dnom isto\u010dnom ukrajinskom oblasti Donjecka, dok istovremeno nastavlja svakodnevne vazdu\u0161ne napade \u0161irom Ukrajine. Samo tokom no\u0107i izme\u0111u 21. i 22. jula, Rusija je lansirala 216 dronova i \u010detiri rakete, kako saop\u0161tava ukrajinska vojska. U napadima je najmanje jedna osoba poginula u ju\u017enom lu\u010dkom gradu Odesi, dok je jo\u0161 najmanje pet ljudi povre\u0111eno u Kijevu, me\u0111u njima troje dece. Prema navodima lokalnih vlasti, u napadu su o\u0161te\u0107ene stambene, poslovne i magacinske zgrade, dok su hitne slu\u017ebe po\u017eurile da ugase po\u017eare.","title":"Ukrajina ponovo ga\u0111ala skladi\u0161ta ruskog 'Wildberriesa' nakon optu\u017ebi za snabdevanje vojske","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/ukrajina-rusija-wildberries-rat/33809771.html","video_url":null},{"author":"Alex Raufoglu","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/c2697b3a-84ce-452e-94e9-3860c8502979_w1600_r1_n_s.jpg"],"embed_url":null,"id":768,"image_url":"https://gdb.rferl.org/c2697b3a-84ce-452e-94e9-3860c8502979_w1600_r1_n_s.jpg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Alex Raufoglu","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-22T07:36:59","published_at_display":"22 Jul 2026, 07:36 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Marko Rubio (Marco) upozorio je da izazov koji Iran predstavlja za slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu ne ugro\u017eava samo globalnu trgovinu, ve\u0107 nosi i rizik od stvaranja opasnog presedana za sporne pomorske rute u Aziji. Obra\u0107aju\u0107i se ministrima zemalja \u010dlanica Asocijacije dr\u017eava jugoisto\u010dne Azije (ASEAN) u Manili 22. jula, Rubio je rekao da su Sjedinjene Dr\u017eave i dalje spremne za pregovore sa Iranom, ali je optu\u017eio Teheran da nije ispo\u0161tovao ranije obaveze i da nije ozbiljan u pogledu diplomatije. \"Sjedinjene Dr\u017eave su uvek posve\u0107ene diplomatiji\", rekao je Rubio 22. jula. \"Otvorenog smo uma i uvek smo spremni da u\u010destvujemo u razgovorima i pregovorima radi re\u0161avanja sporova i razlika, a to ostaje slu\u010daj i kada je re\u010d o Iranu.\" \"Problem koji sada imamo jeste to \u0161to oni nisu ozbiljni u razgovorima. Ako su oni ozbiljni, mi smo ozbiljni. Ako nisu, onda \u0107emo u\u010diniti ono \u0161to je neophodno da za\u0161titimo na\u0161e interese, kao i interese na\u0161ih saveznika\", dodao je. Rubiove izjave dolaze u trenutku obnovljenih vojnih sukoba i ameri\u010dkih udara usmerenih na iransku vojnu infrastrukturu povezanu sa pretnjama komercijalnom pomorskom saobra\u0107aju. Da li bi bitka SAD i Irana za Ormuz mogla biti pobeda za Rusiju i Kinu? Njegova glavna poruka vladama jugoisto\u010dne Azije bila je da iranski postupci prevazilaze granice Persijskog zaliva. On je ocenio da bi dozvola Teheranu da odre\u0111uje pravila plovidbe kroz Ormuski moreuz ugrozila jedan od osnovnih principa na kojima po\u010diva me\u0111unarodna trgovina: slobodu plovidbe. \"Iran zahteva pravo koje nema prema nijednom postoje\u0107em pravnom mehanizmu \u2013 pravo da kontroli\u0161e prolazak saobra\u0107aja kroz Ormuski moreuz\", rekao je Rubio. Nazvav\u0161i taj plovni put me\u0111unarodnim prolazom za\u0161ti\u0107enim me\u0111unarodnim pravom, Rubio je upozorio da bi popu\u0161tanje iranskim zahtevima ohrabrilo sli\u010dno pona\u0161anje na drugim mestima. \"Ako stvorimo presedan na Bliskom istoku u kojem dr\u017eava mo\u017ee da odlu\u010di da \u0107e kontrolisati me\u0111unarodni plovni put, napla\u0107ivati taksu i, ako joj ne platite, uni\u0161tavati va\u0161e brodove, stvori\u0107emo veoma opasan presedan koji \u0107e se ponoviti u drugim delovima sveta, uklju\u010duju\u0107i i ovaj region.\" Rubio je ocenio da spor oko Ormuskog moreuza ima direktne posledice po Aziju. \"Ne moram ovom regionu da obja\u0161njavam zna\u010daj slobode plovidbe\", rekao je Rubio. \"Ono \u0161to je ovde ugro\u017eeno nije samo pitanje onoga \u0161to se de\u0161ava u Ormuskom moreuzu.\" Rekao je da kriza ugro\u017eava \"globalnu ekonomiju\" i upozorio da su \"pravila koja su omogu\u0107avala 150 godina me\u0111unarodne trgovine i privrede tako\u0111e ugro\u017eena i da se to ne sme dozvoliti\". Rubio: Iran koristi Ormuski moreuz kao polugu Ako se ne reaguje, poru\u010dio je Rubio, \"20 odsto svetskog snabdevanja energijom odmetni\u010dki re\u017eim dr\u017ei kao taoca\" koji tra\u017ei ovla\u0161\u0107enja \"koja nema ni prema jednoj definiciji me\u0111unarodnog prava\". Rubio je nastojao da uveri vlade jugoisto\u010dne Azije da \u0107e anga\u017eman Va\u0161ingtona osim u Iranu, ostati prioriteti i u regionu uprkos sukobima u drugim delovima sveta. ASEAN je opisao kao \"glavni mehanizam\" Amerike za regionalni anga\u017eman i rekao da je Va\u0161ingtonovo \"partnerstvo sa svakom od va\u0161ih zemalja i regionom u celini u nacionalnom interesu Sjedinjenih Dr\u017eava. Nikada ga ne\u0107emo napustiti\". Rubio je tako\u0111e obe\u0107ao da odnosi SAD sa drugim velikim silama \"nikada ne\u0107e biti na \u0161tetu na\u0161ih savezni\u0161tava\" ili regionalnih partnera. Najavio je planove za produbljivanje saradnje kroz 2,5 milijardi dolara strate\u0161kih investicija ameri\u010dke vlade i dodatnih 1,5 milijardi dolara preko Ameri\u010dke korporacije za razvojne finansije (US Development Finance Corporation) za vazduhoplovnu infrastrukturu, energetsku bezbednost, bezbedne lance snabdevanja i druge klju\u010dne sektore. Tako\u0111e je obe\u0107ao gotovo 130 miliona dolara regionalne pomo\u0107i za napore u razminiranju i uklanjanju neeksplodiranih ubojnih sredstava iz pro\u0161lih sukoba u jugoisto\u010dnoj Aziji.","title":"Rubio ka\u017ee da Iran nije ozbiljan u vezi sa diplomatijom, upozorava na pretnju u Ormuskom moreuzu","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/rubio-amerika-iran-ormuski-moreuz/33809716.html","video_url":null},{"author":"Mike Eckel","downloadable_assets":["https://gdb.rferl.org/d03c5785-701e-4b9a-7fbb-08decad17715_cx0_cy1_cw0_w1600_r1_n_s.jpg"],"embed_url":null,"id":769,"image_url":"https://gdb.rferl.org/d03c5785-701e-4b9a-7fbb-08decad17715_cx0_cy1_cw0_w1600_r1_n_s.jpg","item_type":"image","item_type_label":"Image","media_credit":"Mike Eckel","micro_label":"Photo","micro_label_kind":"gallery","published_at":"2026-07-22T06:33:35","published_at_display":"22 Jul 2026, 06:33 GMT","sequence_badge_label":null,"sequence_count":null,"sequence_count_label":null,"sequence_frames":[],"sequence_kind":null,"source_name":"slobodnaevropa_org_rss","source_name_label":"Slobodnaevropa","source_type":"rss","summary":"Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) smenio je na\u010delnika General\u0161taba Ukrajine gotovo nedelju dana nakon \u0161to je sa funkcije ministra odbrane razre\u0161io Mihajla Fedorova, koji je otvoreno bio u sukobu sa generalom zbog strategije vo\u0111enja rata protiv Rusije. Smenu generala Oleksandra Sirskog (Oleksandr Syrskiy), objavljenu kasno 21. jula, prethodili su dani spekulacija da se \u010dovek koga mnogi vojnici nazivaju \"Kasapin iz Bahmuta\" bori za opstanak na \u010delu ukrajinske vojske. Sirski se nije odmah javno oglasio, niti je General\u0161tab komentarisao smenu. General-major Mihajlo Drapatij (Mykhaylo Drapatiy), komandant Kopnene vojske Ukrajine, preuze\u0107e du\u017enost od Sirskog, saop\u0161tio je Zelenski u objavi na Telegramu. \"Svi imamo jednu \u017eelju \u2013 pobedu nad neprijateljem i stvaranje uslova na frontu i kroz pritisak na Rusiju koji bi omogu\u0107ili da je primoramo na mir\", naveo je. U objavi na Fejsbuku , 44-godi\u0161nji Drapatij potvrdio je imenovanje. \"Slu\u017eenje Ukrajini za mene je oduvek bila \u010dast, a tokom rata za nezavisnost to zna\u010di apsolutnu odgovornost. Zahvalan sam... Sirskom na njegovom doslednom radu na ja\u010danju ukrajinske vojske\", napisao je. Ova odluka zaokru\u017eila je burnu sedmicu za Zelenskog, vladu i vojni vrh, u trenutku kada je ruska invazija punog obima u\u0161la u petu godinu. Protesti \u0161irom Ukrajine nakon \u0161to je Zelenski smijenio ministra odbrane Fedorova Dolazi i u trenutku opreznog optimizma za ukrajinsku vojsku, \u010dije su snage na mnogim delovima fronta dugog 1.100 kilometara uspele da gotovo zaustave rusko napredovanje. \"Drapatij je odli\u010dan izbor, jedan od najcenjenijih lidera me\u0111u novom generacijom ukrajinskih oficira\", rekao je D\u017eon Hardi (John Hardie), zamenik direktora Programa za Rusiju u Fondaciji za odbranu demokratija. \"Nadam se da \u0107e njegovo imenovanje podi\u0107i moral i pomo\u0107i u re\u0161avanju problema sa kojima se suo\u010dava ukrajinska vojska, posebno kada je re\u010d o kulturi komandovanja \u2013 problemu koji je Drapatij iskusio iz prve ruke.\" Fedorov, ministar odbrane sklon tehnolo\u0161kim inovacijama, \u010dija je podr\u0161ka razvoju ratovanja dronovima za mnoge predstavljala raskid sa zastarelim vojnim razmi\u0161ljanjem, smenjen je 15. jula, oko \u0161est meseci nakon stupanja na du\u017enost. Zelenski je za njegovog naslednika predlo\u017eio direktora doma\u0107e bezbednosne slu\u017ebe, general-majora Jevhena Hmaru (Yevhen Khmara), \u0161to je ocenjen\u043e kao poku\u0161aj da ubla\u017ei kritike izazvane iznenadnom smenom Fedorova. Smena Fedorova izazvala je vi\u0161ednevne proteste u Kijevu i drugim gradovima, \u0161to je pokazalo koliko podr\u0161ke u\u017eiva u javnosti, ali i koliko su Ukrajinci zainteresovani za \u010desto netransparentno dono\u0161enje odluka u vlasti. Politi\u010dke bitke Zelenskog i novi preokret u vladi Ukrajine Mnogi Ukrajinci, koji su Fedorovu pripisivali zasluge za novu strategiju koja je omogu\u0107ila niz uspe\u0161nih vazdu\u0161nih udara duboko na teritoriji Rusije, bili su ogor\u010deni njegovom smenom. Njegova podr\u0161ka razvoju dronova doprinela je kampanji napada na ruske rafinerije nafte, \u0161to je izazvalo nesta\u0161ice goriva \u0161irom Rusije i nezadovoljstvo me\u0111u voza\u010dima i gra\u0111anima. Me\u0111utim, 35-godi\u0161nji Fedorov sukobio se sa ukorenjenim vojnim establi\u0161mentom, uklju\u010duju\u0107i i vrhovne komandante poput Sirskog, od kojih su mnogi \u0161kolovani po modelu koji se smatra zastarelim. Nakon objave da je smenjen, Fedorov je javno prozvao Sirskog, optu\u017eiv\u0161i ga da blokira deo reformi koje je poku\u0161avao da sprovede. Sirski je na mesto vrhovnog komandanta postavljen dve godine nakon po\u010detka ruske invazije punog obima, u vreme velikih politi\u010dkih previranja. Nasledio je generala Valerija Zalu\u017enog (Valeriy Zaluzhniy), koji je bio cenjen zbog odluka koje su pomogle da se zaustavi po\u010detna ruska invazija u februaru 2022. Zalu\u017eni je javno kritikovao pojedine vojne odluke, nakon \u010dega je smenjen i imenovan za ambasadora Ukrajine u Velikoj Britaniji. Sirski je tako\u0111e dobio priznanje za uspehe ukrajinske vojske u prvim danima rata, kao i za kontraofanzivu kojom su kasnije te godine oslobo\u0111eni veliki delovi Harkovske oblasti. Me\u0111utim, njegova odluka da se Bahmut brani mesecima tokom 2023. godine mnogi vojnici ocenili su kao nepotrebnu politi\u010dku odluku koja je odnela veliki broj \u017eivota. Zbog toga je dobio nadimke \"Kasapin\" i \"Kasapin iz Bahmuta\". Posle smene, Fedorov je neuobi\u010dajeno javno branio rezultate svog mandata i ponovo optu\u017eio Sirskog da predstavlja prepreku reformama koje je smatrao neophodnim. Sirski preuzima mesto glavnog ukrajinskog komandanta u velikoj vojnoj smeni. \"Do\u0161li smo u situaciju u se po\u010delo de\u0161avati da se sve inicijative koje smo predlagali blokiraju\", rekao je Fedorov. \"A Sirski, uprkos svim problemima o kojima danas govorimo, nije spreman da o njima otvoreno razgovara licem u lice. Umesto toga, spreman je da odr\u017eava privatne sastanke i plete intrige...\" Nekoliko dana kasnije i Sirski je javno izneo svoju odbranu, uputiv\u0161i izvinjenje Fedorovu. \"Nisam u ratu sa ministarstvom. U ratu sam sa Rusijom\", napisao je Sirski. \"U vojsci ne birate s kim \u0107ete slu\u017eiti. U vojsci izvr\u0161avate nare\u0111enja i radite svoj posao.\" \"Postoji ideja va\u017enija od bilo kog prezimena: Ukrajina je ve\u0107a od Fedorova, Sirskog i svih nas\", napisao je u tekstu objavljenom na jednom ukrajinskom vojnom blogu. \"Svesti ovaj rat na sukob dvojice ljudi najve\u0107a je usluga koju mo\u017eemo da u\u010dinimo neprijatelju.\" Ruralna unutra\u0161njost Rusije pod pritiskom krize s gorivom Drapatij va\u017ei za jednog od najuglednijih oficira me\u0111u vojnicima i oficirskim kadrom. Bio je me\u0111u onima koji su javno podr\u017eali Fedorova nakon \u0161to ga je Zelenski smenio. Mnogi Ukrajinci ga posebno po\u0161tuju zbog odluke da u junu 2025. podnese ostavku nakon \u0161to je ruska balisti\u010dka raketa pogodila vojni poligon i ubila 12 ukrajinskih vojnika. Napad je ocenjen kao posledica kr\u0161enja komandnih procedura, po\u0161to je oficirima ranije bilo nare\u0111eno da ne organizuju obuke i ceremonije koje bi mogle da postanu mete ruskih raketa. Mikola Bjeljeskov (Mykola Byelyeskov), politi\u010dki analiti\u010dar Instituta za svetsku politiku iz Kijeva, opisao je Drapatija kao profesionalca i oficira koji u\u017eiva veliko po\u0161tovanje u vojsci, navode\u0107i da je pomogao stabilizaciji fronta kod Harkova u maju 2024, a potom i kod Pokrovska u decembru iste godine. \"Sada je pitanje tima, posebno ko \u0107e biti na\u010delnik General\u0161taba\", rekao je za Radio Slobodna Evropa. \"Bez obzira na popularnost, vo\u0111enje rata bi\u0107e veliki izazov zbog problema sa ljudstvom, nedovr\u0161ene reforme korpusnog sistema i nedostatka stru\u010dnih ljudi na razli\u010ditim nivoima.\" \"Ali Zelenski je ovim potezom napravio korak ka okon\u010danju sukoba sa ljudima koji su \u017eeleli promene i koji su probleme povezivali sa Sirskim\", rekao je Bjeljeskov.","title":"Odlazi 'Kasapin': Zelenski ponovo menja vrh ukrajinske vojske","topic":null,"translation_language":"","url":"https://www.slobodnaevropa.org/a/zelenski-ukrajina-smene-vojska-/33809682.html","video_url":null}],"next_num":null,"page":1,"pages":1,"per_page":20,"prev_num":null,"total":10}